За поезију Јелене Ћирић која је по образовању правник а по сваком дамару пјесник, могло би се рећи да је њено огледало, али чаробно, одраз онога што она јесте, онога што сања и што јој се догађа.
Њену поезију углавном карактеришу као еротску, Вишња Косовић која је о њеном стваралаштву говорила на недавној промоцији у Кући нобеловца Ива Андрића каже другачије и чини се тачније – то је жива изворна поезија из ероса, слојевита, поезија за све читаоце али и поезија која надахњује друге пјеснике. Каже и да је поезија Јелене Ћирић – поезија на извору, а њена снага се огледа на ушћу. На том ушћу су за сада три збирке: Жеђ, Наискап и Мушке песме, све објављене у више издања и награђиване. Укоро стиже и четврта: Драги мој господине, с оцјеном Лордана Зафрановића и цртежима Мома Капора… У међувремену Јелена Ћирић, искорачила је у Чешкој, у којој већ дуго живи, и у филмско стваралаштво као продуцент документарно играног остварења „Седам хиљада душа“.
За крај Таласа културе, емисије коју уређује Витка Вујновић, оставили смо кратак осврт на сјајан концерт Јоргоса Далараса којим је завршен 18. Гитар арт сaмер фест… Будите вечерас од 20 сати уз Таласе културе на програму РТХН.
