Синоћ су на Тргу од књиге промовисане књиге „Тајна веза између психологије и књижевности“, Жарка Требјешанина и „Надзирање демократије“, Славише Орловића.
Психологија и књижевност баве се, глобално гледано истом темом, а то је људска природа и душа, казао је аутор књиге „Тајна веза између психологије и књижевности“ Жарко Требјешанин.
-Начин на који се баве и концепт душе сасвим је другачији у психологији. У психологији је душа нешто што се изучава изучава искључиво кроз манифестације. У томе каква је природа душе психологија се не упушта. То је емпиријска наука. Књижевност се бави људском душом и на књижевни начин урања у људску душу и одатле износи то благо које налази и битно је како је то уобличено у текст. Психологија нерадо говори о људској природи, мада немате ни једне теорије у личности која нема макар неку имплицитну замисао о томе каква је људска природа. Ни књижевност не даје одговоре експлицитно какве даје филозофија, филозофска антропологија. Када погледате историју књижевности па до модерних времена у суштини се бави људском природом плус то какви су ти ликови даје нам визију какав је човјек, казао је Требјешанин.
У другом дијелу програма промовисана је књига „Надзирање демократије“. Аутор Славиша Орловић казао је да је књигу писао растерећен било каквог академског стандарда a пробао је, како је рекао, да одговори себи на неке феномене који интригирају и изађе из онога што је класични приступ.
-У троуглу медији, политика, демократија на почетку сам дијагностификовао да се ради о пољуљаном повјерењу. У односу на иницијалну идеју и улогу коју су медији имали да информишу и служе за контролу власти, који је један од механизама за контролу власти од стране грађана, они су се данас изродили у своју супротност за надзирање грађана или креирање свијести, што је била идеја за поднаслов ове књиге. Долази се једноставно до закључка да данас информисање постало дезинформисање, вијести постале лажне вијести и истина постистина. Оно што је у основи истраживачког новинарства или бављења другим истраживањима трагање за истином, она је пољуљана и угрожена и отуда наслов „Надзирање демократије“. Демократија која је надзирана она је угрожена на више начина и страна. Пратећи појмове истине и лажи или јавности и тајности или до које мјере су медији инструмент информисања грађана или инструмент за манипулацију види се да у читавој еволуцији људког друштва идеја и историји медија истовремено се одвија и борба за слободу и борба за власт уз помоћ медија, казао је Орловић.
Политика злоупотребљава медије у једну сасвим другачију сврху, са сасвим другачијим резултатима које ми препознајемо у свакодневној комуникацији и то нас боли и то крши наше слободе, казао је уредник Издавачког предузећа Клио Зоран Хамовић.
-Оно што јесте будућност коју препознајемо јесте отимање слободе кроз изношење онога што је интима, злоупотреба интимног простора, индивидуалног простора сваког од нас. Савремени медији су све чешће ови индивидуални што називамо друштвеним медијма су неогранични простори слободе, кад ми мислимо да је то тако, а заправо одговор није такав, казао је Хамовић.
Продуцент Вук Вуковић казао је да прича о Алгоритму била занимљива јер се алгоритам данас посматра као техничка ствар,а он је у својој суштини политичка ствар.
-Концепт надзора који се дешава на основу функционисања алгоритма је такав да смо ми овдје сви тренутно под политичком контролом. Потпуно је небитно да ли сви имамо паметни телефон, ако ми немамо има неко ко сједи поред нас. То је алгоритму довољно да добије огромну количину података којом ће да ради на нивоу неких политичких одлука. Оба догађаја која је професор поменуо подједа Трампа у САД и Брегзит су резултат нечега што је био надзорни капитализам, јер и борба за гласове је капитализам у том највулгарнијем облику, казао је Вуковић.
Вечерас на Тргу од књиге промоција књиге „ВАРИА“, Александра Гаталице. Mодератор програм је Александра Секулић. У другом дијелу програма промоција књиге „Ја сам“ Дамира Узуновића, а модератор је Миомир Абовић. Почетак је у 21 сат.
