Свакодневна физичка активност представља један од најважнијих аспеката здравих животних стилова у свакој животној доби. Значајно унапређује физичко и ментално здравље, а смањује ризик од настанка водећих хроничних незаразних болести, као што су поједине врсте рака, болести срца и крвних судова, мождани удар и шећерна болест.
Како обавјештавају из Института за јавно здравље, свјетски дан физичке активности указује на потребу усвајања активнијег, здравијег начина живота. Физички активни можемо бити на различите начине: брзим ходањем, вожњом бицикла, различитим облицима активне рекреације (плес, игра). Физичка активност се може спроводити и на послу и у оквиру кућних послова, као и радом у башти. Сви облици физичке активности пружају здравствене користи ако се спроводе редовно и имају препоручени интезитет и трајање.
Доступни подаци на глобалном нивоу показују да се посљедњих година преваленција физичке неактивности повећава, у свим старосним категоријама, а седентарни начин живота постаје доминантан код све већег броја људи. У свијету, једна од четири одрасле особе не испуњава глобалне препоручене нивое физичке активности, а више од 80% адолесцената није довољно физички активно. Нередовна физичка активност повећава ризик од пријевременог умирања за 20-30%.
Опште препоруке Свјетске здравствене организације за физичку активност која има здравствене бенефите су:
-најмање 150 до 300 минута умјерене аеробне активности (брзи ход, водени аеробик, лагана вожња бицикла, лагано пливање, рад у башти) или 75-150 минута интензивне аеробне активности (трчање, брзо пливање, вожња бицикла под успоном, фудбал, аеробик) недјељно за одрасле особе;
-најмање 60 минута умјерене аеробне физичке активности дневно за дјецу и адолесценте;
-за старије особе препорука је да почну са мањим нивоима физичке активности и постепено повећавају нивое физичке активности.
Свака физичка активност мора бити усклађена са здравственим стањем појединца како би била безбједна и учинковита. Физичка активност лаганог или умјереног интензитета, која не превазилази захтјеве брзог ходања и активности свакодневног живота, не захтијева посебно медицинско одобрење.
Редовна физичка активност има позитивне ефекте на само на здравље, већ и на животну средину и економију. На примјер, ходање и вожња бициклом могу смањити загађење ваздуха, као и ниво буке у урбаним цјелинама и допринијети здравом окружењу, а учешће у спортским активностима и догађајима омогућава повезивање и зближавање заједница
