Свјетски је дан без дуванског дима

Употреба дувана и дуванских производа је широко распрострањена у свјетској популацији, као и код нас, те су посљедице ове појаве постале алармантне. Према процјенама СЗО, сваке године око шест милиона људи умире од директних посљедица употребе дувана, док скоро милион непушача умире због изложености дуванском диму. Погубни утицај удисања дуванског дима посебно је изражен код дјеце и младих. Такође, важно је истаћи да су последице и компликације настале због употребе дуванских производа превентабилне, што значи да се могу спријечити адекватним и компетентним мјерама, саопштено је из Института за јавно здравље.

Преваленција употребе дуванских производа у Црној Гори међу одраслом популацијом старости од 15 до 64 године износи 35,4%. Поред тога, 17,1% популације је барем једном током живота користило дуванске производе, што значи да је 47,6% становништва током живота потпуно апстинирало од пушења. Преваленција пушења међу половима износи 36,2% међу мушкарцима и 34,5% међу женама. Ипак, преваленција пушења међу млађим женама, старости између 15 и 24 године, је за 1% већа него међу мушкарцима исте старости.

У посљедњих неколико година примјетан је тренд раста употребе нових дуванских производа, што је резултат њихове циљане прилагођености и пријемчивости за дјецу и младе. Према процјенама СЗО на глоболном нивоу око 37 милиона адолесцената узраста 13-15 година користи дуван.

Како би се заштитило здравље становништва, посебно дјеце и младих, од негативних утицаја дуванског дима, неопходно је осигурати досљедну примјену Оквирне конвенције о контроли дувана Свјетске здравствене организације, коју је ратификовала и Црна Гора. Поред имплементације одредби конвенције, које имају за циљ смањење штетних ефеката пушења и излагања дуванском диму, регулишући све аспекте контроле употребе, рекламирања и трговине дуванских производа, веома је важно спровести и здравствено-васпитне програме за младе кроз редовне школске курикулуме. На овај начин дјеца и млади стичу знања и вјештине за очување и унапређење здравља, подижу свијест о могућим ризицима и штетним утицијама на њихово здравље, развијају и јачају ставове и вриједности које подржавају здраве навике, закључили су из Института за јавно здравље.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here