Под слоганом „Иступи за дојење. Едукуј и подржи“ у више од 170 земаља ове године обиљежава се Свјетска недеља дојења (od 1. до 7. августа). Циљ је повећање нивoа знања и свијести о значају и предностима дојења, као и обезбијеђивање подршке дојењу због унапређења здравља мајке и дјетета
Како је саопштено из Института за јавно здравље, истраживање вишеструких показатеља у Црној Гори (МИЦС) које је спровела Управа за статистику (МОНСТАТ) током 2018. године. уз подршку УНИЦЕФ-а. показало је да је проценат дјеце млађе од двије године, која су подојена у току првог сата након рођења, порастао је са 20% на 41% у ромској и са 14% на 24% у општој популацији.
Подаци су показали да је здравствено васпитање утицало на повећање заступљености дјеце која се искључиво доје у раном дјетињству.
Циљеви Свјетске недјеље дојења 2022. су:
• Информисати становништво о њиховој улози у учвршћивању карика ланца подршке дојењу
• Учврстити дојење као дио здраве и сигурне исхране
• Ангажовати појединце и организације у ланцу подршке дојењу
• Подстицати оснаживање учесника и система за промјене из корјена
Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбиједи задовољење потреба новорођенчета за адекватном исхраном, а представља кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки. Мајчино млијеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и дјетета до навршене друге године живота. Први подој требало би да буде у року од једног сата од порођаја, искључиво дојење током првих шест мјесеци.
Састав и количина мајчиног млијека прилагођени су узрасту дјетета и његовим потребама. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном, дијете остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Новорођенчету дојење обезбјеђује правилан раст и развој.
Предности дојења за мајку су успостављање емоционалних односа с дјететом, смањење постпорођајног крварења, доприноси нормализацији тјелесне тежине, смањује ризик од остеопорозе, малигних обољења дојке и јајника, постпорођајне депресије и појаве анемије.
Како би се формирао правилан однос према дојењу у заједници, дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршку мајкама које доје могуће је обезбједити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је међутим и подршка шире околине, а поред здравствених радника и савјетника за дојење и подршка пријатеља, као и заједнице у цјелини.
Подршка друштвене заједнице подразумијева стварање кутака за дојење на јавним мјестима, дојење на радном мјесту, системску едукацију кроз редовно образовање дјеце и омладине.
Заблуде везане за дојење су да не могу све жене да доје, чекање да „добију“ право млијеко, иако колострум, густо жућкасто млијеко, задовољава и количину и састав бебиних потреба у првим данима живота. Такође, заблуда је да су бебама које су храњене мајчиним млијеком потребни чај и вода, затим да болесне бебе не би требале дојити, да малокрвне мајке имају „лоше“ млијеко, да мајка има млијеко само за једну бебу.
Није истина да је најбољи сједећи положај приликом дојења, као и да постоје велика ограничења у исхрани породиља и дојиља, али је тачно да дојиље треба да избјегавају употребу дуванских производа, алокохола и других психо-активних супстанција, газирана пића, веће количине кафе, јаке зачине. Потврђено је да квалификовано савјетовање о дојењу је кључно за побољшање стопе дојења и да треба започети с овим активностим прије порођаја.
Побољшање приступа стручном савјетовању за дојење може продужити трајање дојења и промовисати искључиво дојење, са бенефицијама за бебе, породице и заједницу. Посебно треба назначити да је током пандемије КОВИД-19, више него икад, мајкама је потребан приступ стручној подршци за дојење.
Институт за јавно здравље Црне Горе подржаће Свјетску недјељу дојења промовисањем овог догађаја кроз кључне поруке на свом сајту и путем друштвених мрежа.
