Херцег Нови, граде од мора скалина, мимозе, сунца, знаш ли да имаш једну дивну младу дјевојку која заступа свој град и Црну Гору на Комитету Савјета Европе? Да ли знаш с колико пијетета она то ради борећи се да се чује за тебе и своју државу? Још у раном дјетињству интересовало ју је о чему то одрасли говоре, које ли нам поруке стижу са телевизије и ко их саопштава. И управо та знатижеља и борба да се глас младих чује, да се сруше предрасуде, водила ју је даље и она креће из свог града за САД, па Болоњу, Подгорицу, Љубљану, Стразбур… Прескочила је све изазове, храбро како то раде млади, образовани људи и доказала како је могуће све што искрено желите, па и улазак у најпрестижније евопске институције – Новљанка Уна Вукотић, дипломирани политиколог, мастер европских студија на Универзитету у Љубљани.
Границе за њу одавно не постоје, о висинама и успјесима које ће постићи тек ћемо говорити, а уз све нове градове и државе кроз које ходи, у срцу јој остаје само један – онај који значи дом, породицу, пријатеље, онај у којем је сваки пут када му се врати преплави осјећај припадности – њен Херцег Нови. Зато ће и један пројекат Савјета Европе реализовати баш у свом граду.
Претходну седмицу провела је радно, у Стразбуру гдје је одржано засједање представника Комитета локалних и регионалних власти у оквиру Савјета Европе. Баш Савјет Европе бирао је нашу Уну да представља Црну Гору.
– Ради се о међународној организацији коју треба разликовати од Европске Уније, која је независна у свом раду и окупља 46 европских земаља укључујући и Црну Гору. Савјет Европе се залаже за демократију, владавину права и заштиту људских права дефинисаних Европском конвенцијом о људским правима кроз Европски суд за љуска права који је и дио ове организације.
Изабрана сам да у току 2023. године обављам улогу младог делегата из Црне Горе, што значи да имам обавезу да присуствујем засједањима и учествујем у разговорима на тему учвршћивања демократије на локалним и регионалним нивоима управљања. Важно је поменути да младе делегате бира управо Савјет Европе, а не државе из којих долазе. У том контексту, наш задатак је да заговарамо веће присуство младих у политици и процесима доношења одлука. Недовољно учешће младих и њихова апстиненција из политичког живота је проблем са којим се суочава већина европских земаља, па тако и Црна Гора. Нарочито се радујем што ћу уз помоћ Савјета Европе имати прилику и да спроведем пројекат баш у Херцег Новом, кроз који ћу покушати да допринесем да се ставови и мишљења младих људи гласније чују у нашој Општини. Сигурна сам да ће бити прилике да вам испричам више детаља о пројекту у блиској будућности.
Када волиш оно што радиш онда у томе истински уживаш, а наша Уна каже да јој је задовољство што је дио ове европске организације.
– Уживам када сам у прилици да радим у међународном амбијенту и имам утисак да кроз такве ангажмане највише учим. Доста је ствари које, као млади људи, можемо да научимо једни од других долазећи из различитих културних и друштвених позадина. Са друге стране, сваки пут се изнова увјерим колико много искустава и изазова су нам заједнички, без обзира одакле долазили.
Још у средњошколским данима сам увидјела колико значи имати конекције са људима из разних крајева свијета, тако да сам срећна што је тај вид умрежености сада дио моје свакодневице. Осим путовања и познанстава, лијепо је имати прилику да представљам Црну Гору о којој већина мало зна. Такође, велика је част сарађивати са лидерима и професионалцима који препознају значај сарадње са младима и који су свјесни колико је важно да омогуће простор новим генерацијама да управљају својом будућношћу.
Сигрна сам да ће ми се кроз тренутни ангажман у Савјету Европе указати прилике за даље професионално усавршавање у различитим међународним организацијама. То је за сада пут којим желим да идем а надам се прилици да једног дана радим у Црној Гори и да своје искуство и знање употријебим у корист наше земље.
Универзитет у Љубљани изабрала је прије свега због квалитета образовања које нуди. Она нам открива и да је, на основу билатералних споразума између Републике Словеније и Црне Горе високошколско образовање за наше држављане у Словенији бесплатно.
– Када сам открила магистарски програм Европски студији на Факултету политичких наука који се изводи у потпуности на енглеском језику, знала сам да је то оно што желим да упишем. Наиме, фокус је на Европској Унији. Бавимо се њеном унутрашњом организацијом, спољном политиком, политиком проширења и сагледавамо различите глобалне и унутрашње изазове са којима се ЕУ као организација сусреће. Нарочито сам задовољна што нас професори охрабрују да истражујемо теме које су студентима лично најинтересантније, тако се ја већином фокусирам на политику проширења и односе ЕУ према Западном Балкану.
Такође, акценат се ставља и на практичну употребу знања. Кроз факултет сам имала прилике да учествујем у симулацији рада Савјета Европске Уније у Бриселу, била сам у студијској посјети Universite de Picardie Jules Verne у Амијену и радила на пројекту подизања свијести о људским правима у организацији Amnesty International.
На Универзитету у Љубљани су запослени међународно признати експерти из различитих области. Имамо прилике да учимо од европских парламентараца, познатих политичара, економиста, судија и академика из области друштених наука. Иако су већина мојих колега Словенци, ту је и велики број студената из читавог Балкана али и различитих држава Европе.
Доста је тога што треба постићи па су њени дани у Љубљани обично поприлично испуњени.
– Сваког дана имам неколико сати предавања на факултету са којима се трудим да ускладим остале обавезе. Наиме, поред рада за Савјет Европе, ангажована сам на једном истраживачком пројекту на Правном факултету у оквиру којег истражујемо утицај дигитализације и вјештачке интелигенције на људска права. То углавном значи да проводим сате претражујући податке из ове не превише истражене области. Веома је занимљиво размишљати у којој мјери и на који начин ћемо бити у могућности да управљамо новим технологијама, колико ће нам напретка донијети и који су ризици за демократска друштва.
Што се тиче Стразбура, морам признати да готово уопште нисам била у прилици да обиђем град а не вјерујем да ћу то успјети ни у наредним посјетама. Осим неколико седмица интензивних припрема од куће, из Љубљане, и бројних Зоом састанака, дани проведени уживо у Палати Европе у Стразбуру су дуги и испуњени састанцима у радним групама, комитетима и пленарним засједањима. Врло је динамично и занимљиво али и исцрпљујуће с обзиром на то да сте непрестано у комуникацији са другима. Веома брзо схватите да дипломатија није ни мало лак посао.
Да причу вратимо на почетак, након средње школе ова млада, одважна дјевојка уписује Политичке науке на Универзитету у Болоњи.
– Тамо сам стигла одмах након завршене средње школе, прилично неприпремљена. За овај период ме вежу јака осјећања. Болоња је град у којем сам одрасла, тамо сам почела да живим самостално и научила јако пуно о себи. Често говорим о томе како ни једној особи од осамнаест година није лако да се нађе сасвим сама у непознатој држави, на огромном универзитету. Имамо тенденцију да романтизујемо одлазак у инострансто замишљајући колико су лијепи градови, људи, колико је бољи систем… За мене је стварност била пуна неизвјесности и несигурности уз брдо материјала за учење на страном језику. Требало ми је дуго времена да стекнем праве пријатеље али и да се навикнем да они од куће не могу да се поистовијете са мном. Није ми било лако да деконструишем убијеђење да само зато што сам се одселила далеко мора да ми је боље. Када сам сам се ослободила предрасуда и бриге о томе шта околина мисли да је за мене боље (што ваљда долази са годинама) усмјерила сам свој живот у неком другом правцу. Имам велико поштовање за све који успију да своје потенцијале веома млади остваре у иностраству и који тамо пронађу упориште за изградњу своје будућности. Иако га ја нисам нашла, у Болоњи су ми се десиле дивне ствари: почела сам течно да говорим италијански, савладала сам основе политичких наука, завољела италијанску културу, стекла пријатеље за читав живот и упознала момка са којим сада живим. Те сам ствари понијела са собом и отишла у Подгорицу, гдје сам довршила основне студије и добила прва радна искуства која сам до тада жељно ишчекивала. Управо кроз пар година праксе сам увидјела да желим да наставим академско усавршавање како бих напредовала. Тако ме је живот одвео у Љубљану.
„Балкан је одувијек политички турбулентан и грађани овдје немају тај луксуз да не брину о политици“ – прича наша Уна и открива нам зашто је бирала управо политикологију.
– Све што се дешава у политичкој арени тема је разговора у већини домаћинстава, а то је посебно био случај деведесетих и раних двијехиљадитих. Мене је још у дјетињству интересовало о чему то одрасли говоре, шта значе те поруке са телевизије и ко су људи који нам их саопштавају. Кроз образовни систем нисам успјела да додјем до одговора. Када сам ја ишла у школу, грађанско образовање је било прилично занемарено. Само кроз медије и разговор са родитељима сам успијевала да добијем одређену представу о томе како друштво функционише. Што сам више сазнавала о политици, више сам жељела да је разумијем.
Да је у њој скривен потенцијал и да ће је красити велика дјела, препознали су још у средњој школи када је била једна од десетак међу више стотина пријављених средњошколаца за Future Leaders Exchange (FLEX) стипендију која је води на годину школовања у САД. И данас то сматра једни од својих највећих успјеха.
– Била је то веома важна година за мене. Безброј је момената који су снажно утицали на мене као личност и мој даљи развој. У Бримингему у Алабами сам између осталог слушала предмет грађанско образовање и јавно говорништво. Локална координаторка програма са којом сам била готово свакодневно у контакту радила је за Уједињене Нације па сам уз њену помоћ имала прилике да посјетим сједиште УН-а у Њујорку као и да се сусретнем са сенаторима на Capitol Hill у Вашингтону. То су догађаји који су јасно дефинисали мој избор занимања и дали ми велику дозу самопоуздања.
Са друге стране, живот у конзервативној породици на југу САД-а је посебно искуство о коме бих могла дуго да вам причам. Дефинитивно сам изашла из зоне комфора, тестирала своје границе и била јако поносна што сам на крају пронашла заједнички језик са том породицом и научила да цијеним њихову културу.
Много сам захвална што ми је пружена оваква прилика и од срца бих препоручила заинтересованим средњошколцима и средњошколкама да се пријаве и доживе нешто стварно посебно. То је једно од оних искустава које вам промијени живот. Тешко га могу у потпуности препричати.
Није увијек било лако, јер нико тако лако не хода кроз живот, али је најважније свакој препреци доскочити и савладати је, баш као што је она успјела.
– Када сам почела да студирам било ми је доста тешко да пронађем свој пут и поље интересовања. Нисам вољела када би ме питали чиме желим да се бавим у будућности. С временом сам схватила да заправо нико не зна, чак ни они који вам дају најубједљивији одговор. Важно је само да свакодневно предано радите на себи и отварате нове могућности. Ствари се на крају посложе баш како треба а да то ни не примјетите.
Мислим да живимо у друштву које нам често прописује ригидне параметре за успијех, не стимулише довољно креативност и не подржава различитости. Потребна је доза храбрости да би живјели живот по сопственим правилима и дефинисали себе успјешним по сопственим критеријумима. Чини ми се да је све више тих који “искачу из оквира” и полако руше предрасуде.
Без обзира да ли крећете из малог или великог града, до успјеха се долази кроз доста рада и труда, одрицања, преиспитивања..
– Ко прати вашу рубрику добро зна колико је младих људи из Херцег Новог који су изузетно успјешни. Многи од њих су моји познаници и пријатељи. Многи од њих на жалост живе далеко од Херцег Новог и Црне Горе.
Мислим да је важно да што више говоримо о томе како да створимо услове у којима млади вриједни и талентовани људи не би били приморани да одлазе. Велика одговорност је на доносиоцима одлука али и на грађанима који морају бити свјесни да је ово питање од великог значаја. Људски капитал је нешто највриједније што имамо.
Ни мало не сумњам у способност младих Новљана да остварују запажене резултате у најтазличитијим дјелатностима. Оно што недостје јесу стратегије и развојни пројекти који таргетирају управо млађу популацију и њихов о(п)станак у нашој земљи. Морамо се што прије приближити европским стандардима образовања и прилагодити савременом тржишту рада. Истовремено, потребно је укључити младе у процесе доношења одлука и управљања на свим нивоима. Тек тада ћемо видјети значајан напредак у друштву и трасирати пут успијеха за нове генерације.
Са једне стране захтјеван и одговоран посао, студије, мастер теза, са друге увијек радо искоришћени тренуци са пријатељима и породицом.
– Слободно вријеме ми је веома важно и трудим се да га проводим са породицом и пријатељима. Ако нисам у Херцег Новом, обично посјећујем пријатеље који живе на различитим крајевима Европе. Данас је једноставније и јефтиније него икада путовати, тако да се трудим да то искористим колико год могу. Увијек се вратим испуњена неком новом енергијом и инспирацијом за даљи рад.
А када дође тренутак да се врати дома, тада настаје неописива срећа и бескрајна љубав породице и завичаја.
– Недостаје ми наше море, топла клима и мириси. Чак ми недостају и скале.
Наравно, град чине и људи који у њему живе. Тако мени фали да сретнем своје комшије, учитеље, познанике и пријатеље на улици у краткој шетњи од Топле према Шкверу. Сваки пут када се вратим преплави ме тај осјећај припадности. Херцег Нови је заувијек мој дом и надам се да ћу у будућности својим радом успјети да макар мало допринесем његовом развоју. Надам се да слично размишљају и моји суграђани. Дом нам је најљепши залив на свијету и један од његових најчаробнијих градова. Не смијемо се одрећи одговорности према њему.
Након љета наша Уна наставља даље и од септембра сели у Праг.
– Бићу на Карловом Универзитету гдје ћу радити на својој магистарској тези. Након тога ћу тражити прилике за рад у разним међународним организацијама. Немам тачан план али сам сигурна да ме чека доста узбудљивих прилика о којима ћу вам са задовољством причати, казала је Новљанка Уна Вукотић, дипломираи политиколог, мастер на европским студијама Универзитета у Љубљани.
Млади, вриједни, учени људи увијек чине да смо сви заједно, као град и заједница, поносни на њих и на њихове успјехе. Уна, хвала што чините добро за цијело човјечанство и срећно у освајању нових знања!
