Универзитет у Болоњи, најстарији у Европи, у оквиру којег су 23 факултета са око 100 000 студената, а међу њима и једна храбра дјевојка из нашег града, која се одлучно ухватила у коштац са свим изазовима које медицина и хирургија носе са собом – Новљанка Јована Савић. Обавезе и учење јој никада нису били проблем, ни током школовања у Херцег Новом, када је овјенчана Лучом, ни на медицини на једном од 100 најбољих универзитета у свијету.
Након шест и по година, колико трају основне студије медицине и хирургије на Универзитету у Болоњи, спрема се да положи последње испите и пише дипломски рад, а потом да настави на специјалистичким студијама.
– Мој избор медицине се некако спонтано десио с обзиром на то да су ме одувијек више интересовале природне науке тако да сам размишљала о студирању медицине или стоматологије. Тренутно сам на последњој години основних студија медицине које у Италији трају око шест и по година заједно са приправничким радом који се одрађује током студирања.
Пратећи ранг листе универзитета у лталији и препоруке које је добила од осталих студената, одлучила се да њен избор буде Италија и Università degli studi di Bologna – Facoltà di Medicina e Chirurgia.
– Болоња је најстарији универзитет у Европи основан 1088. године и има преко 100 000 студената. Сматра се најбољим универзитетом у лталији за моју област заједно са Миланом, Падовом и Павиом. Осим академског образовања пружа широку лепезу за даље усавршавање и запослење. Болоња је град великих могућности, пружа богат друштвено-културолошки садржај, врло лако прирасте к срцу јер зрачи опуштеном атмосфером, различитим људимаи културама које се преплићу и има нешто за свачији укус.
Од треће године студије, студенти су обавезни да обављају праксу, а са сваком наредном годином повећава се вријеме проведено у практичној настави.
– Мислим да је јако битно што студенти осим обавезне имају и изборну праксу тако да могу да се опробају у различитим пољима те самим тим лакше одлуче чиме желе да се баве у будућности. Предност студирања у Болоњи је што има три велике универзитетске болнице и Институт за ортопедију Rizzoli што омугаћава рад у мањим групама и самим тим побољшава квалитет наставе. Теоријска настава је такође обавезна и обично је увијек поподне како би студенти прије подне могли да одрађују праксу.Мој радни дан обично започиње праксом у болници коју завршавам око 13 часова, након чега имамо једночасовну паузу за ручак, а потом предавања.
Додаје да им је омогућен и истраживачки рад у оквиру дипломског рада.
– Студенти могу да раде експерименталну тезу као истраживање на неком одјељењу по избору гдје ће резултате тог истраживања послије представити као свој завршни рад. Током испитног рока немамо предавања већ само праксу тако да велики дио времена тада проводим у читаоници спремајући испите.
По завршетку новске гимназије, циљ је био јасан по питању одабира факултета, а жеља велика и она ју је, уз напоран и марљив рад, водила да прескочи потешкоће које нова средина и страна држава наметну.
– На почетку је било јако тешко, нова држава, нова култура и нови језик. Прве двије године су прошле у прилагођавању као и у усавршавању језика како бих што боље могла да пратим наставу. Није лако бити сам у непознатој држави гдје не може нико да вам помогне неке обичне ствари, као на примјер тражење стана постане ноћна мора. Папирологија у Италији сигурно није омиљена ствар студената гдје сваке године стављају нова правила, а дозволу боравка некад добијемо када је већ истекла. С временом сам се навикла и на те изазове као и то да морам дупло да засучем рукаве у односу на Италијане који студирају на свом матерњем језику. Велики проблем ми је представљао и нови почетак на друштвеном пољу, да упознам људе и створим нова пријатељства.
Само је једна ствар на коју се не може навикнути, искрено прича Јована.
– То је недостатак породице и онај тренутак када сам срећна или тужна и желим то да подијелим са њима. Једини начин на који то могу да урадим је телефоном, а то не може замијенити загрљај.
Ипак, како каже, упркос одређеним изазовима, студирање или запослење у иностранству, младима омогућава незамјенљиво искуство.
– Мени лично је помогло да видим како живот функционише ван наших граница, да имам прилику да стекнем искуство другачије од онога које бих могла да стекнем у Црној Гори али и упознам дивне људе и културе из цијелог свијета.
Јована је чланица ОМСАе – Организације црногорских студената у иностранству, која снажно подржава све студенте и пружа могућност свршеним средњошколцима да се информишу о студирању ван граница наше државе и региона, као и да разговарају са нашим студентима.
– Мој први контакт са ОМСА-ом је био када сам требала да упишем факултет и када је једино мјесто гдје сам могла да питам некога за помоћ или савјет била фацебоок страница ОМСА-е. На моју срећу су ми одговорили један момак и дјевојка који су се потрудили да ми појансе све што ме интересује везано за упис, процедуру у амбасади, пријемни испит ради чега сам им била неизмјерно захвална. То је био и главни разлог зашто сам се учланила у ОМСА-у како бих на неки начин дала свој допринос будућим студентима. Захваљујући ОМСА-и сам имала прилику да упознам неке дивне људе који такође студирају или су студирали у лталији, те на тај начин се осјећала мало мање самом у непознатој земљи јер смо сви ми пролазили кроз исту ствар, исте проблеме, дилеме али и лијепа искуства која смо дијелили заједно.
Сви црногорски студенти у иностранству могу да се региструју путем сајта тако што ће попунити формулар на www.omsa.me након чега ће бити дирекнто спојени са локалним координаторима сходно земљи у којој студирају као и са тематским координаторима сходно области којом се баве.
– Потом могу одлучити да ли ће се укључити у рад организације или не, али свакако ће имати приступ великом броју информација. Што се тиче средњошколаца, ту смо да помогнемо ако је то у нашој могућности иако желим да нагласим да ОМСА није агенција за студирање у иностранству, као што многи и мисле, већ организација која оклупља студенте који су у иностранству. Једном годишње организујемо сајам студија у иностранству као информативну платформу за све оне који имају жељу да упишу нешто ван наше државе и региона. Често организујемо и консултације о студирању у иностранству тако да бих предложила средњошколцима да прате дирекнто објаве на нашој страници гдје могу наћи велики број информација. За све заинтересоване у току је један јако интересантан програм за средњошколце ,,Мрежа мозгова“ па уколико желе да науче нешто више о области која их конкретно занима и коју желе да студирају у иностранству, могу да погледају конкурс отворен на нашем сајту и добију ментора који ће им помоћи у остваривању свог циља.
У јеку ковид пандемије Јована је, са још девет црногорских студената, жељела дати допринос и на разумљив начин информисати све грађане Црне Горе о тада доступним вакцинама на тржишту и допринијети побољшању здравствене ситуације.
– Идеја за брошуру је настала у тренутку када је почело да се прича о вакцинама и када је главно питање постало: ,,Шта си примио: Модерну, Фајзер и тако даље“. У том тренутку смо помислили да направимо брошуру која ће широј популацији на једноставан и разумљив, али опет стручан начин, покушати да одговори на сва питања и пренесе потребне информације о свим вакцинама које су тренутно доступне на тржишту. Нас десеторо се окупило и кроз пар мјесеци смо заједничким снагама написали брошуру с циљем да помогнемо читаоцу да изгради свој став и донесе одлуку о имунизацији користећи адекватне податке. Током промовисања брошуре имали смо помоћ Министарства здравља тако што су нам одштампали дио примјерака брошуре. Такође су нам помогли при дистрибуцији због чега је брошура дошла до великог броја болница, клиника, домова здравља, апотека, а уз сарадњу са Управом полиције оне су дијељене и грађанима на улици.
Уз озбиљан и захтјеван факултет, јер сутра ће ова млада дјевојка бринути о нашем здрављу, признаје да обавезе одузимају доста времена али се ипак макар увече или током викенда нађе и мало простора за пријатеље.
– Током седмице видим своје пријатеље барем на паузи за ручак када смо сви слободни и викендом се увијек трудимо да организујемо неки излет или дан у природи. Веома је тешко избалансирати друштвени живот са количином обавеза, те се трудим да слободно вријеме искористим на што бољи начин и да га проведем са драгим особама.
И гдје год да крене, у срцу носи свој град, а он силно недостаје, баш као и море ка којем сви ујутро бацимо поглед.
– Одрасла сам поред мора и јако ми недостаје да се пробудим ујутро са погледом на наш залив, прошетам Шеталистем Пет Даница и попијем кафу на Шкверу, испричала нам је Новљанка Јована Савић, студенткиња шесте године медицине и хирургије на Универзитету у Болоњи.
Млади, вриједни, учени људи увијек чине да смо сви заједно, као град и заједница, поносни на њих и на њихове успјехе. Јована, хвала и срећно у освајању нових знања!
