Једна је од десет најбољих младих инжењерки Словеније, храбра, одважна млада дјевојка која је савладавала пословне и животне изазове док није загосподарила и постала вођа тима истраживача. Интересовање према умјетности, књижевности, историји, медицини и техници још тада су јој донијели титулу ђака генерације у СМШ „Иван Горан Ковачић“, а онда је спојила двије највеће љубави и ишла степеницу по степеницу до магистарске титуле. И док се вртоглаво пење ка висинама искрено нам поручује да је „највећа срећа имати добре пријатеље који живот чине комплетним и породицу која зна дати најјачи вјетар у леђа“. И још нешто, важно је бити близу мора, а оно испод Новог је најдраже – Новљанка Божидарка Радовић мастер биомедицинске технике и инжењерка електротехнике.
Њен радни дан никада није исти, осим у једном – чинити добро за човјечанство и олакшати лијечење људи. „Ухватили“ смо је на путу између Словеније и Велике Британије гдје проводи дио свог радног времена, а она нам открила како је све изгледало на почетку.
– Након завршене основне и средње школе у Херцег Новом, одлучила сам да школовање наставим на Електротехничком факултету у Подгорици. Завршила сам основне студије на смјеру Електроника, телекомуникације и рачунари, а затим и специјалистичке студије на сјеру Медицинска електроника. Пут ме је даље водио прво у Марибор, а потом и у Љубљану гдје сам завршила магистарске студије на Факултету за електротехнику, смјер биомедицинска техника. Упоредо сам и радила, тако да је по завршеним студијама било лакше одлучити да останем у Словенији.
А у њеном случају, како каже наша Божидарка, Словенија је изабрала њу да након Подгорице настави на универзитетима у Марибору и Љубљани.
– Имала сам понуду професора са мариборског Факултета за електротехнику и рачунарство, да дођем и сарађујем са њима на једном пројекту. Након завршених специјалистичких студија у Црној Гори, то ми се чинило као прави корак у даљем развоју мог образовања. Након завршених студија у Словенији, али и током студија јако ми се допало то што се знање веома вредновало, и што су вриједни и упорни млади људи добијали шансе и вјетар у леђа и од стране факултета, али и послодаваца. Зато сам одлучила да останем у Словенији.
На Универзитету у Љубљани брани мастер рад који је подразумјевао интеграцију система за електронско претписивање лијекова са инфорамционим системом који се користи у апотекама унутар болнице.
– У суштини говори о томе како аутоматизовати процес, па да се претписана терапија хоспитализованом пацијенту аутоматски пошаље у информациони систем у болничкој апотеци. Читава комуникација између два система је базирана на стандарду FHIR (Fast Healthcare Interoperability Resources) који се и користи у здравству за размјену података. Овом интеграцијом је смањен велики број грешака у процесу који могу да воде и до угрожености здравља пацијента.
Њен таленат, одговорност и марљивост одмах по доласку у Словенију препознаје компанија Better за коју почиње да ради 2017. године и потом граби снажно даље до позиције вође тима за развијање апликације BetterMeds.
– Компанија Better је словеначка компанија са сједиштем у Љубљани, али има своје канцеларије (огранке) у Енглеској и Њемачкој. Апликација коју ми развијамо користи се у Словенији, широм Енглеске, на Новом Зеланду, па стижемо и до Аустралије. Better са својим рјешењима у области дигитализације здравства послује широм свијета. Апликација BetterMeds се користи у болницама и омогућава љекарима да електронски претпишу лијекове, које потом прегледају фармацеути и које медицинске сестре аплицирају пацијентима, и све акције биљеже у апликацији. Дакле апликација заправо има за циљ, дигитализацију процеса повезаних са лијековима, од претписивања, апликације до преноса потребних података другим системима. Употребом електронског система за претписивање и апликацију лијекова се знатно смањује број грешака у процесу, олакшава посао свим здравственим радницима и подиже ниво безбједности пацијента.
И ништа није далеко када је наука у питању, свијет постаје мали па и даљине које се обично чине непремостивим између континената. Када повежете љубав према свом послу, када вам дају подршку, када знате да зграбите и остварите свој циљ, планета вам је на длану, а сваки дан изазов који једва чекате да савладате, баш као што то ради и наша Божидарка.
– Љепота мог посла је да је сваки дан другачији. Радим у мултидисциплинарном тиму, и повезујем више различитих екипа од анализе, дизајна до пословне анализе и продаје па све до техничке имплементације и развојног тима. Комуницирам са странкама и корисницима апликације, са потенцијалним партнерима, и онлајн и уживо. И да, управо зато су дио мог посла и путовања углавном у сврху посјете болницама у којима се користи наша апликација. Наравно, као вођа екипе одговорне за развој апликације, морам и бити у корак са свим новим трендовима у области дигитализације здравства, па је и дио сваког дана учење и истраживање нових ствари.
Од тренутка када је крочила у ОШ Милан Вуковић до титуле ђака генерације у гимназији СМШ Иван Горан Ковачић, прича нам како је имала много интересовања, из различитих области, од умјетности, књижевности, историје па све до електротехнике и биомедицинске технике.
– Много ме радује истраживање нових ствари, и откривање шта све човјек може уз технологију направити, да би помогао човјечанству. Биомедицинска техника је спојила моје двије велике љубави технологију и медицину. Занимало ме је на које све начине може технологија помоћи даљем развоје медицине, а самим тим развоју човјечанства.
Управо та љубав, такав мотив да чини добро за друге, дали су јој снагу да савладава дио по дио и знала је да ако да свој максимум, резултат неће изостати.
– Било је ту много изазова, од полагања испита на словеначком језику, до одговорности када је прва функционалност или модул апликације који сам развијала, заиста ушао у употребу у болницама. Мислим да је свим тим изазовима заједничко било питање: Шта ако не успијем? Шта ако не будем знала или могла више? Али мислим да су такве мисли и фазе, посебно током одрастање нормалне и до неке мјере здраве за развој човјека. Када год сам долазила до неких већих изазова држала сам се тога да урадим све што је до мене, да ја будем задовољна одрађеним. И увијек када сам дала свој максимум у датом тренутку, дошли су и резултати.
Три особе чине њен најснажнији темељ, значе бескрајну љубав и подршку, значе сигурност и повјерење – сестра, мама и тата.
– Увијек су ми давали вјетар у леђа, вјеровали у мене и моје одлуке. Савјетовали и дијелили са мном своја искуства, али истовремено бодрили да изградим своја. Дали су ми слободу, али и сигурност. Мислим да је било најбитније то што су ме подржавали и када сам можда гријешила, јер сам и из грешака учила. Подржавали су ме да доносим самостално одлуке о свом животу, и да бирам оно што желим. Мислим да су одлично направили баланс између тога да ме савјетују када треба, али ипак мотивишу да сама доносим одлуке. Научили су ме и правим вриједностима, поштовању и љубави до себе и других, упорности и доследности. Тако да ми вјероватно само остаје да се захвалим и сестри и мами и тати, који су преходали са мном све путеве до сада.
И док динамични радни дани, истраживања, путовања, остају са једне стране, наша Божидарка прича да је то само један дио, али не и читав живот. Право богатство је сакривено у другим стварима и људима.
– Као што сам већ рекла сликање, књиге, музика, историја су моје велике љубави. Спорт, такође. Током средњошколских дана сам била и дио првог тима женског одбојкашког клуба Херцег Нови, и љубав према одбојци траје и даље. Кажу да је човјек богат онолико колико има пријатеља, а ја могу да се похвалим веома добрим пријатељима за које увијек има времена. Најдужа студија о срећи је показала да су најсрећнији људи они који имају уређене односе са другим људима, и да су заправо односи са другима право богатство. Добро је знати да су посао и каријера дио живота, не читав живот. Тако да сам заговорница улагања у слободно вријеме и квалитетне односе са људима око вас, а који вама пријају.
Баш такве људе сабрала је око себе ма гдје да се налази и ради, у свом Херцег Новом, граду дјетињства, оном из којег се винула даље у свијет, или у Словенији, Великој Британији, Њемачкој…. И гдје год да је, каже да јој недостаје само једна ствар.
– Недостаје ми море, али имам срећу да ипак нисам толико далеко, па могу релативно брзо да дођем када ме ухвати носталгија.
Онима који крећу у свијет науке, који ће сутра ићи њеним или стопама неких од наших младих успјешних Новљана, Божидарка поручује да је најбоља и најисплативија инвестиција ако улажете у себе, свој развој и образовање.
– Поручујем им да мисле својом главом. Да посматрају свијет око себе и буду присутни у тренутку. Да поштују друге али и себе. Да сањају, али и раде за своје снове. Да иду корак по корак. И да не забораве, да вријеме ради за њих, ако и сами раде за себе и на себи. У свијету у ком се све врти око инвестиција, најбоља и најисплативија инвестиција на дуги рок је инвестиција у самог себе. То вам нико никада не може узети, казала је за РТХН Новљанка Божидарка Радовић, мастер биомедицинске технике и инжењерка електротехнике.
Млади, вриједни, учени људи увијек чине да смо сви заједно, као град и заједница, поносни на њих и на њихове успјехе. Божидарка, хвала за добро које чините за човјечанство и срећно у освајању нових знања!
