Како су сви у малом граду крај мора били поносни када је стигла вијест да је она постала дио Истраживачког института МИТ и Харвард у чијим ће лабораторијама радити на дијагностици рака кроз биопсију крви! И није прошла ни пуна година, а она нам јавља да је одлучила да иде корак даље, а то значи аплицирање за докторске студије! Још од основне школе знала је да ће наука бити њен позив, прво хемија, а потом молекуларна биологија, зато је храбро одлучила да прелети океан и оствари своје снове у Сједињеним Америчким Државама. А тамо? Тамо је показала како одлучност и марљивост прескачу све границе! Она је Новљанка Анђела Црњац, молекуларни биолог на Истраживачком институту МИТ-а и Харварда.
Била је бирана од најеминтнијих професора и института још током универзитетских дана, успјела је да током дуже од четири сата интервјуа са дванаест професора покаже какав млади научник се спрема да покори науку и успјела. Сада са њима, раме уз раме истражује и покушава наћи лијек који ће помоћи човјечанству.
– Професори су врло квалификовани за све природне науке и изузетно преносе знање на нове раднике. Услови рада су заиста фантастични, радујем се што сам добила прилику да радим у тим условима и одличном радном окружењу. Одушевила ме је врло напредна техника и дисциплинована радна етика, као и инструменти који се користе у свакодневном раду. То рад чини доста лакшим и занимљивијим.
Област истраживања коју је наша Анђела бирала фокусира се на течне биопсије које се користе за рану детекцију различитих карцинома.
– Ово је релативно нова техника и многим доста непозната јер није довољно истражена. Тестови који су настали у мојој лабораторији се користе за рутинско праћење тумора пацијената директно из узорака крви. Наш тим ради на новим могућностима и технологијама за коришћење биопсија крви како би идентификовао који третмани су прави за пацијенте, зашто неке ћелије рака реагују на лечење, а друге не и да ли пацијент има рак који се не може видјети помоћу скенирања слике. Ја имам за циљ да помогнем да биопсија крви постане револуционарно средство за лечење пацијената са рекурентним канцером и можда једног дана, да научи како да спријечи поновну појаву рака.
Док се многе технологије биопсије крви фокусирају на откривање унапријед одређеног скупа гена или туморских мутација, ми за биопсију крви развијамо методе за свеобухватно, непристрасно и тачно генетско профилисање тумора из крви. Ови приступи се спроводе у Платформи геномике како би се омогућила истраживања великих размјера, како на Broad Institute, тако и у широј научној и клиничкој заједници.
Тада, док је још била на San Jose State University у Калифорнији примјетили су њен рад представници различитих института и лабораторија који обилазе факултете и на тај начин откривају нове наде. Нашој Анђели стигла је, како и доликује, најбоља понуда.
– Вјерујем да сам изабрана да будем дио ове лабораторије због мог искуства у лаборатоји током основних студија. Поред искуства, моја жеља да учим и да се усавршавам у овој струци су превагнуле. Они су видјели потенцијал у мени који би у будућности помогао њиховом истраживању и тако сам одабрана.
Кад наука зове и са нестрпљењем очекујеш експерименте, нова открића, тада и свако ново радно јутро почиње ужурбано.
– Уз кафу, у рано јутро, одговарам на важне мејлове пристигле тога дана. На путу до посла, прије уласка у лабораторију, потрудим се да се чујем са мени драгим особама јер временска разлика тада има најмање утицаја. У лабораторији, на радном мјесту, проводим доста времена, али када сте у добром окружењу сваки посао вам лако падне.
Тако је данас, сутра ћемо опет писати о младој докторанткињи молекуларне биологије, а ако се вратимо неколико година уназад откривамо како се са 17 година винула високо и далеко од куће вођена жељом да открије свијет.
– Током краја другог средње указала ми се прилика да одем на размјену студената у Сан Јосе код мог ујака. Са пуно залагања успјела сам да за годину завршим двије године средње школе, а потом одлучила да наставим своје школовање у Америци. Прве двије године факултета сам провела на De Anza College гдје сам завршила Associates of Science у биологији. Следеће двије године сам усмјерила своје студије у молекуларној биологији и дипломирала на San Jose State University. Током четврте године факултета, почела сам да радим истраживање код професорице Грило-Хил (Grillo-Hill) која ми је помогла да спроведем своје истраживање на флуоросцентним протеинима који би помогли у раној детекцији карцинома. Тада сам полако почела да тражим посао који ће ми бити раскрсница између основних студији и доктората. Институт Харварда и МИТа је највише привукао моју пажњу јер лабораторија која се интересовала за мене је радила истраживање на раној детекцији карцинома помоћу неинвазивне технологије звана течна биопсија. У том моменту сам знала да се моје вријеме у Калифорнији полако завршава и крећем на пут ка Бостону гдје сам планирала да будем двије године.
А након те двије године, од јесени 2024. слиједе и докторске студије.
– Поред нових истраживања на послу, почела сам да аплицирам за докторске студије. Апликација је јако дугачак процес и планирам да је приведем крају током новембра. Почетак наредне године ће бити испуњем интервјуима са различитих универзитета и тада ћу знати на којем ћу од њих, с јесени 2024. године провести следећих пет година.
Још нешто, тако важно, вукло ју је да баш ова област буде оно у чему ће се опробати и доказати.
– Први контакт са хемијом током основне школе ми је био знак да желим да се бавим наукама, а то сам потврдила у средњој школи у Америци гдје сам добила више искуства у лабораторији. Разлог због којег сам изабрала истраживање у биологији карцинома потиче из породице. Са мојих непуних 15 година, мојој баки је дијагностикован карцином плућа који је убрзо побиједио. Некоме само тужан и тежак период живота, а мени поред тога и подстрек и мотивација за даље учење и истраживање. Надам се да ће нека од мојих будућих истраживања донијети резултат у борби против ове опаке болести.
Са оваквом жељом у срцу и уз подршку породице лакше је изаћи на крај са они што живот постави пред сваког човјека. У новом окружењу ваљало се прилагодити и другачијем образовном систему и значајним културолошким разликама.
– Али, на моју срећу, због породице коју имам у San Jose, успјела сам да превазиђем препреке и изазове које сваки нови студент има, прије или касније. Наравно, моја подршка је увијек моја породица, пријатељи и момак који ме свакога дана мотивишу да будем боља.
Док ниже успјехе у академском животу покушава да остави дио времена за драге људе, пријатеље и путовања којима се највише радује и од њих апсолутно не одустаје упркос свим обавезама који се пред њом отварају сваког дана. Једно од омиљених је када дође тренутак за позив на лет ка Европи и Херцег Новом.
– Наравно, родни град је само један. Гдје год да се налазим, ја се поносим што сам Новљанка и Херцег Нови ће заувијек имати посебно мјесто у мом срцу, као град гдје сам одрасла, учила и плесала. Поред породице, нешто што ми највише фали јесте звук таласа, мирис мора и ресторан мог ујака „Код Шпира”.
На крају закључује да је свачији пут до успјеха другачији, али ако доволјно желите и трудте се, све је могуће.
– Ако би постајао рецепт за успјех он би био сачињен од мотивације, пуно рада, труда и одрицања. Моја порука за младе у Херцег Новом и Црној Гори је да вјерују у себе, буду упорни и раде оно што воле, казала је Новљанка Анђела Црњац молекуларни биолог на Истраживачком институту МИТ-а и Харварда.
Млади, вриједни, учени људи увијек чине да смо сви заједно, као град и заједница, поносни на њих и на њихове успјехе. Анђела, хвала за добро које чините човјечанству и срећно у освајању нових знања!
