У славу највећег српског светитеља и просвјетитеља Светог Саве, и уз богат културно-умјетнички програм вечерас је у Дворани Парк уприличена традиционална Светосавска академија у присуству великог броја грађана али и челника локалне самоуправе.
Митрополит црногорско приморски Јоаникије у бесједи је истакао допринос Светог Саве у умјетности, култури, фрескопису, архитектури и другим областима али и образовању.
-Свети Сава није случајно изабран од толико великих људи у српском роду да буде заштитник и покровитељ свих српских школа које је и Црна Гора његовала нарочито крајем 19. и почетком 20. вијека, али и у другим областима гдје је српски народ живио, и у Србији, Аустроугарској и у дијаспори и тако је остало до дана данашњег осим у Црној Гори. Ми имамо чудесан феномен. Ми имамо светосавске академије у ЦГ које се одржавају и по неколико дана, углавном цијелу недељу дана трају светосавске свечаности и видимо да је Свети Сава свуда присутан, а то се види по обичајима, по моралу и по топонимима а посебно по нашим светињама. И у духовности и образовању и култури умјетности скоро да нема области живота коју Свети Сава није унапредио, казао је митрополит Јоаникије.
Осврнуо се и на тренутну ситуацију и положај Српске православне цркве у Црној Гори.
-Треба да подсјетимо пошто смо имали велике неспоразуме са нашим властима уназад двије године због правног положаја СПЦ у Црној Гори и чудо је тиме веће, ми од Светог Саве његујемо односе између цркве и државе. Његов номоканон, односно Законоправило или Крмчија управо уређује односе између цркве и државе, даје сваки поредак и цркви и држави а посебно обраћа пажњу на однос између цркве и државе. И тада су биле одвојене надлежности иако није била црква одвојена од државе, то је тек новије вријеме али су се знале надлежности и цркве и државе. Била је остварена сарадња, а то је све Свети Сава уредио на основу византијског права, да буде синхронија јер и црква и држава се баве народом, закључио је митроплоит Јоаникије.
Публициста Небојша Рашо подсјетио је на иконе и фреске Светога Саве које се налазе у православним црквама и храмовима, али и остале историјске и духовне трагове који су доказ значаја овог светитеља у нашем народу.
-Новљанима се испунила велика жеља, када се 1858. отворила Српска поморска закладна школа у Србини. Она је добила своју заставу, била је то црвено-плаво-бијела тробојка, са ликом Светог Саве и натписом.“Покажите да сте српске мајке дјеца, и ходите стопама овог светитеља“. У писму патријарху Јосипу Рајачићу на Преображење 1870. предсједник херцегновске Општине и чувени поморски капетан , први Јужни Словен који је запловио ријеком Мисисипи, Стефан Милашиновић и топаљски парох Христифор Ломбардић Светог Саву називају просветитељем и заштитником народа српскога. А, када је основана епархија Бококоторско-дубровачка покровитељ је био Свети Сава. На школи и задужбини Николе Гојковића у Мокринама налази се рељеф Светог Саве, рад чувеног мајстора Станка Лепетића.
Новски и бокељски Срби увијек су ишли стазом Светог Саве, а то није било нимало лако, истакао је Рашо, наводећи само неколико примјера.
-То нам говоре и два догађаја који ове године навршавају значајну годишњицу: 300 година од прогона епископа Стефана Љубибратића и 200 година од хапшења и мучеништва Кирила Цвјетковића. На Сретење 1719. патријарх Мојсије Рајовић хиротонисао је Стефана Љубибратића за епископа. Услиједили су притисци на млетачку власт, надбискупа барског Вицка Змајевића који су, упркос подршке коју су владици дали локални католици, довели до протјеривања Стефана Љубибратића 1722. До пада Венеције, она није дозволила постављање другог епископа за западну Боку и Далмацију. Све су то новски православни Срби издржали и одупрли се покушајима да се подчине унијатском филаделфијском епископу. Тек 1810. добили су, политичком вољом француског завојевача, епископа Бенедикта Краљевића. Лични секретар Краљевића, протосинђел Кирило Цвјетковић разоткрио је владичину намјеру да поунијати Србе у Далмацији, што је довело до хапшења и затварања Кирила Цвјетковића, под лажном оптужбом 1821. Осуђен је на 20 година робије, али и након одслужене казне, притворен је у манастиру Бездин и никад више није угледао своје Баошиће, Савину и Боку Которску.
Али, није Свети Сава у Боки само на иконама и фрескама, и у осам храмова њему посвећеним. Он је у нашим домовима, школама и задужбинама, на нашим славама. Свети Сава је са нама кроз осам вјекова борбе за очување православне вјере, српског имена, ћирилице, кроз школство на српском језику. Свети Сава је био са нама у литијама за одбрану светиња, он је вечерас са нама, поручио је Рашо.
Небојша Рашо је подсјетио и на историјат хора, коме су Новљани 1932. дали име Српско православно црквено пјевачко друштво Свети Сава.
-Остали су достојни предака који су сачували огањ вјере, сјећање и поштовање Светог Саве у много тежим временима. У правилнику друштва записано је “задатак је овом српском православном црквеном и пјевачком друштву Свети Сава да његује црквено појање у цркви, да приређује духовне концерте, да обилази по свима мјестима о црквеним славама у циљу да се црквено појање што више у народу одњегује. Поред црквеног, може се друштво бавити и са народним и свјетовним појањем, и да даје такове концерте“. Већ 1932. хор је примио похвалу за наступ од митрополита Гаврила Дожића. Убрзо је постао познат и цијењен у Херцег Новом и окружењу. Наступало је у Котору, Будви и Мостару, под диригентском палицом Ивана Лазарова, касније протосинђела Иринеја Крстића, који је 1944. кренуо на, како су га звали, „зли пут“ са митрополитом Јоаникијем и убијен је у Словенији.
Хор је пролазио судбину српског народа и српске цркве. Тако је било 1941. када је хор престао са активним наступима и након 1945. када је постепено обустављао рад. Рад обнавља тек 1990. у подручју пароха староградског Ђорђа Оровића и радом диригента Петра Ракића.
Преданошћу и залагањем хориста разних занимања и генерација, хор је започео са одговарањем на литургијама, учешћем на концертима и њиховим организовањем, као и на многим културним манифестацијама. 2002. године основан је дјечји хор Свети Архангел Михаило, под диригентском палицом Иване Комненовић, а кум је био блаженопочивши митрополит Амфилохије Радовић, тако да и овај мали хор обиљежава мали јубилеј – 20 година рада. Петра Ракића су наслиједили Биљана Цицак, Славица Секулић, Јелена Поповић и Сања Радовић, док су дјечји хор водили Славица Секулић, Анита Поповић, Сања Радовић и јереј Јован Васић. Хор је дао допринос у борби за очување наших светиња, одговарајући на сваки молебан и учествујући у свим литијама у нашем граду, као и на Тројичинданском, Светостефанском, Световасилијевском сабору. Српско православно црквено пјевачко друштцво Свети Сава за девет година рада прије Другог свјетског рата, од 1932. до 1941., и 23 након обнове рада, од 1999. до 2022. стекао је завидну умјетничку репутацију. Оставило је неизбрисив траг у историји спрске православне цркве у Херцег Новом и Боки Которској, али и у културном животу нашега града. Признато је у Херцег Новом, Боки Которској и шире. За то су заслужне генерације хоровођа и хориста који су великим радом и залагањем дошли до жељеног успјеха, поручио је Рашо.
Предсједница СПКД „Просвјета“ Оливера Доклестић уручила је повељу за животно дјело васпитачици Мири Фемић, захвалницу Никши Гојковићу и награде ученицима који су побиједили на литерарном конкурсу на теме „Знам ко је био Свети Сава“ и „За љубав нашем светитељу Сави“. Жири је за најбоље одабрао један прозни и три поетска рада, а одлуку можете погледати на линку.
Добитница Просвјетиног признања за животно дјело у васпитавању и образовању младих Новљанки и Новљана Мира Фемић је казала да јој награда пуно значи, и шаљиво додала да је добро што је није добила постхумно.
-Јако сам срећна што могу да се веселим награди. Било је још много оних који су награду заслужили, али ове године су изабрали мене и свима се пуно захваљујем, навела је Фемић.
Добитник захвалнице Никша Гојковић је поручио да му је ово најдраже признање и поручио да је захвалан Светом Сави што нас окупља.
У програму академије наступили су црквени хорови:Свети Сава из Херцег Новог, Свети Василије Острошки из Кумбора, Рождество из Бијеле, под диригентском палицом Маријеле Милановић и Сање Радовић. Дјеца са вјеронауке из Херцег Новог, Сушћепана и Ђеновића представила су се пјесмама и рецитацијама о Светом Сави, а етно солисткиња Марија Видаковић, пјесмом „Света Анастасија“. Наступио је Душан Тадић и дио његове клапе Кастел Нуово а са хармоником инструменталиста Босиљка Кулишић Чавић, професорка музичке школе у Херцег Новом. Учествовао је дјечији хор Цвркутићи под диригентском палицом Лидије Ивановић, Мјесна музика Ђеновић и дјеца из школе рецитовања црквене општине Топаљско-херцегновске , руководиоца Александре Миљанић.
