У Црној Гори скоро петина дјевојчица и дјечака има прекомјерну тјелесну масу (18,1%), а мало испод петине их је гојазно (16,1%). Дјевојчице скоро у истом проценту као и дјечаци имају прекомјерну масу, док су скоро сваки пети дјечак (16,1) и свака десета дјевојчица гојазни (10,5%). То су резултати системског прикупљања и анализе података које је спровела Регионална канцеларија СЗО-а за Европу током маја и јуна 2019. године.
Како је саопштено из Института за Јавно здравље, 15% гојaзне дјеце живи у урбаном подручју у поређењу са приградским гдје је 12,3% и руралним подручјем 9,6%. Истраживањем су добијени подаци који показују да само 1% родитеља сматра да му је дијете гојазно, а да скоро сваки десети да има прекомјерну тјелесну масу. Укупно 88% родитеља сматра да су им дјеца нормално ухрањена, док 1,8% родитеља сматра да су им дјеца потхрањена.
Када је ријеч о дневној конзумацији свјежег воћа код дјеце у Црној Гори у животној доби између 6-9 година, дјевојчице чешће конзумирају воће и то за чак 6%, док дјечаци чешће конзумирају безалкохолне зашећерене напитке (више од три дана у недјељи) у односу на дјевојчице (28% наспрам 24%).
Подаци истраживања указују на то да су дјечаци у Црној Гори за 10% више физички активни од дјевојчица, користећи као параметер то да у току недеље проведу минимум два сата бавећи се неком физичком активношћу (плес, тренинг…).
Црна Гора се свакако може похвалити тиме да је проценат дјеце која проводе најмање један сат дневно у просјеку у активној игри чак 96% . Након Црне Горе, највише вриједности забиљежене су у Румунији, Чешкој и Бугарској (свих 95%) док су вриједности изнад 75% пронађене у већини земаља.
Прекомјерна тјелесна тежина и гојазност међу дјецом и даље су један од главних јавноздравствених изазова с којима се суочава Европска регија СЗО-а. Осим што утиче на непосредно физичко и ментално здравље дјеце, образовно постигнуће и квалитет живота, нездрава тјелесна тежина у раном животу могу повећати ризик од гојазности и незаразних болести касније у животу.
Потребан је свеобухватан мултисекторски приступ – онај који циља на нездраво окружење и његове одреднице, а истовремено јача здравствене системе за боље спречавање и управљање гојазношћу и прекомјерном тежином.
На тај начин ће земље моћи зауставити или преокренути повећање прекомјерне тежине и гојазности у дјетињству, штитећи тако будуће здравље и добробит европског становништва.
