Емотивно и симболично, око 200 инжењера, некадашњих студената Војно-техничког факултета из Загреба, окупило се овог викенда у Херцег Новом, упркос времену, даљинама и историјским околностима.
Окупљање су организовали 29. пут како би обновили пријатељства, размијенили искуства и послали поруку заједништва. Ови сусрети, који трају већ скоро три деценије у различитим градовима држава некадашње Југославије, представљају јединствену традицију повезивања стручњака из различитих области и земаља. До сада су домаћини сусрета били Чачак, Врњачка Бања, Крагујевац, Бања Лука, Нови Пазар, Златибор, Охрид и друга мјеста, а овог пута су се срели у граду под Орјеном.
Горан Бошковић, организатор сусрета у Херцег-Новом, истиче да је окупио око 200 инжењера из целог свијета. Каже да су у 29 година дружења изостала само у годинама короне. Сусрет укључује тродневни програм дружења уз разговоре за округлим столом о сарадњи стручњака Војно-техничког факултета и заједнице за бољи развој региона. Планирају и свечане вечере и излете, а следеће године догађај ће се одржати у Загребу. Херцег Нови је изабран због својих погодности.
-Радио сам у сарадњи са одређеним људима који су били слободни из Црне Горе, али и из читавог свијета, тако да смо само користили фонд снаге, знања, сарадње и синергије. И успјели смо да направимо, вечерас једно дивно вече у дивном хотелу Талиа. Сутра идемо Бококоторским заливом, а навече ће бити свечана вечера тако да ћемо у 24.00 свечано предати један прелијепи пехар Загребу. Недеља није дан за одмор, него дан када ћемо размијенити наша искуства, како из Црне Горе, тако из Србије, Босне, са Тајланда, из Аустралије, из Сјединавчих држава, из Шведске и циљ нам је да пошаљемо једну поруку заједништва која ће бити јако значајна и за нас, и за нашу дјецу, наше потомке, а и региону. Ту смо, близу куће Иве Андрића и друга Тита, тамо имамо и његову вилу. Ми смо се једноставно ангажовали и искористићемо сву моћ и енергију да ово знање иде даље, рекао је Бошковић.
Мирослав Мостић, бивши студент Војнотехничке академије, који је студирао у Загребу од 1986. до 1991. године, истиче важност одржавања веза и размјене искустава са колегама. Овогодишње окупљање у Херцег-Новом како каже, је посебно пријатно, пружајући лијепу атмосферу за обнављање пријатељстава и подсјећање на заједничке успомене. Мостић је у Херцег Нови стигао из Канаде и већ сада је узбуђен због будућих сусрета, а следећи је планиран у Загребу.
– Ми смо били у контакту све ове године, а ови сусрети су једна лијепа идеја јер се окупе студенти свих нација. На тај начин одржавамо заједништво које смо имали свих тих година. Херцег Нови је прелијеп, и овај јуни је идеалан за овакав скуп. Окупљамо се сваке године у неком другом граду, и ове у прелијепом амбијенту. А, сјећања су ту, наравно, сада евоцирамо драге успомене. Ја долазим из Канаде скоро стално, задњих десетак година. Дођемо овдје и вратимо се одавде пуних душа и једва чекамо следећа окупљања, каже Мостић.
Слађана Стоиљковић, која ради у Слободи у Чачку, истиче емоционалну повезаност са колегама и радост што се окупљања одвијају ван Србије, као што су прошла у Македонији и Охриду.
Слађана наглашава да окупљања доносе нове приче и новости из живота учесника, што додатно појачава емотивну атмосферу.
-Увијек се појави неко од нових колега који није био на претходним скуповима, тако да је то прелијепо. Идеја је лијепа и сви смо и даље заједно као кад смо били у старој Југославији. Доста је прошло година, код свакога има нешто ново, значи неко је постао баба-деда, неко је напредао у фирми, неко је путовао, увијек има новости, и баш је емотивно, каже Слађана.
Зоран Стоиљковић, радник компаније „Слобода“ Чачак, некада студент ВТФ у Загребу, каже да је идеја за ово окупљање настала прије 30 година, а покренута је управо у Чачку, како би се евоцирала сјећања на њихова образовна искуства током југословенске ере. Циљ је поновно повезивање након година раздвојености, посебно након сукоба у региону. Иако је тренутна сарадња међу бившим колегама ограничена, постоји нада за будућу сарадњу, посебно у техничком образовању у Србији.
– „Слобода“ Чачак је прва била организатор свега тога, тако да је наша идеја да се окупимо после свих ових година и да евоцирамо успомене на мјесто гдје су се сви народи ове бивше Југославије школовали, а армијска индустрија је то финансирала. То вријеме изродило је много стручњака који дан-данас раде у армијским индустријама у овој нашој бившој Југославији. У Србији више од пола намјенских индустрија воде студенти са техничког факултета, тако да сарађујемо много добро. Ево, после тих свих ратних збивања, ми смо жељели да се видимо и евоцирамо те старе успомене, тако да је било пуно емоција и баш нам је пријатно, каже наш саговорник.
Професор Миладин Питић, истиче да су се генерације које су некада биле образоване за војну индустрију данас развиле у врхунске инжењере и лидере. Некадашњи студенти Војно техничког факултета у Загребу данас су најбољи инжењери електротехнике, машинства, хемије, информатике, запослени у најбољим свјетским компанијама. Наглашава да је могуће превазићи границе кроз разумијевање и пријатељство.
-Ово је један јединствени догађај на просторима наше бивше, тако дивне домовине. Окупљају се студенти свих генерација, долазе људи из разних крајева свијета – из Лондона, Аустралије, Канаде, Шведске, Америке – и сви они носе исто искуство, исту припадност, и једно велико пријатељство. Многи су данас врхунски инжењери, руководећи кадар, а ја сам имао срећу да будем њихов наставник. Када данас видим колико су надмашили нас учитеље – то је за мене највећа награда. Ово је породица без граница и доказ да разумијевање и поштовање могу да опстану, без обзира на све, рекао је професор Питић.
Оно што је почело као спонтано окупљање колега из различитих крајева бивше Југославије, данас је постало снажна мрежа стручњака који чувају заједничке успомене, али и граде мостове сарадње за будућност.
Сусрети попут овог у Херцег Новом не само да подсјећају на прошлост, већ потврђују колико су људске везе, знање и међусобно поштовање и даље најјача основа развоја. Сљедеће окупљање планирано је у Загребу, а до тада, како кажу учесници – пријатељства се настављају, без граница.
