Став: Херцегновски зимски ликовни салон (салон културе)  

Пише Нино Радош

„Пређимо у салон“ каже  гђа. Помпидур, а Волтер и друштво одмах устају и одлазе у салон“.

Порекло салона културе налази се у Француској, посебно је присутан у 17. и 18. веку. Француске аристократе, посебна жене су примали групе интелектуалаца и уметника у своје домове, стварајући платформу за интелектуалне дискусије и дискусије о култури.

Салон је оригинално настао у Паризу и одатле се проширио по целој Европи. Најчешће се разговарало и полемисало о филозофији, литератури и уметности. Ту су се сретале најеминентније фигуре тог времена. Ови чести сусрети су утицали на развој многих стилова и покрета у уметности.

А онда давне 1667. је настао Француски салон или Салон у Паризу, званична изложба уметности уз подршку Француске државе. Само име  „салон“ је дошло од тога, што је изложба 1699. године била организована у салону Аполона у Лувру. У почетку салона био је јако велики број уметничких дела и суочавао је посетиоце са збуњујућом разноликошћу тема, стилова и техника. Да би се помогло посетиоцима да се снађу на изложби, појављују се и први критичари, који вреднују дела и пишу прве критике.

Многе друге европске државе следиле су пример Француске, па је на почетку 19. века , дошло до формирања оваквих изложби у свим већим главним градовима Европе. Код нас први салон је био 1961 год. у Београду, 1965. год у Загребу и што је јако занимљиво и интересантно 1968. у Херцег Новом. Било је то захваљујући Херцегновској уметничкој школи, која успут идуће године има ЈУБИЛЕЈ 80 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА и скоро 60 година Херцегновског зимског ликовног салона. Постојање школе и после салона је створило врло дугу и богату традицију ликовног живота у нашем граду. Чак се може рећи и да је то ЗАЧЕТАК ЛИКОВНОГ ЖИВОТА У ЦРНОЈ ГОРИ. Прво школа па после и салон учинили су да су у овом граду боравили и стварали: Петар Лубарда, Дадо Ђурић, Мирко Кујачић, Мило Милуновић, Васа Поморишец и многи други наши еминентни ликовни ствараоци. Тиме је салон временом постао најважнија културна манифестација, која се са нестрпљењем очекивала сваког фебруара. Доласци у Херцег Нови су се усклађивали са датумом отварања салона, а градска Галерија Јосип Бепо Бенковић је у том периоду постајала центар града. Тада је и наш град добио епитет града сликара.

60 година традиције ствара бренд који се мора неговати и чувати као први црногорски салон и зачетак ликовности у Црној Гори. Данас се отварају многа питања. Очување културних добара, а ово сигурно јесте једно, се наглашава и мора му се дати значај који оно заслужује,право богатство нашег наслеђа. Конфликтна ситуација између модерне и савремене уметности не сме да се одрази на постојање нашег Херцегновског зимског ликовног салона, а почиње да се одражава.

ЛЕАВЕ А РЕПЛY

Плеасе ентер yоур цоммент!
Плеасе ентер yоур наме хере