Piše Nino Radoš
„Pređimo u salon“ kaže gđa. Pompidur, a Volter i društvo odmah ustaju i odlaze u salon“.
Poreklo salona kulture nalazi se u Francuskoj, posebno je prisutan u 17. i 18. veku. Francuske aristokrate, posebna žene su primali grupe intelektualaca i umetnika u svoje domove, stvarajući platformu za intelektualne diskusije i diskusije o kulturi.
Salon je originalno nastao u Parizu i odatle se proširio po celoj Evropi. Najčešće se razgovaralo i polemisalo o filozofiji, literaturi i umetnosti. Tu su se sretale najeminentnije figure tog vremena. Ovi česti susreti su uticali na razvoj mnogih stilova i pokreta u umetnosti.
A onda davne 1667. je nastao Francuski salon ili Salon u Parizu, zvanična izložba umetnosti uz podršku Francuske države. Samo ime „salon“ je došlo od toga, što je izložba 1699. godine bila organizovana u salonu Apolona u Luvru. U početku salona bio je jako veliki broj umetničkih dela i suočavao je posetioce sa zbunjujućom raznolikošću tema, stilova i tehnika. Da bi se pomoglo posetiocima da se snađu na izložbi, pojavljuju se i prvi kritičari, koji vrednuju dela i pišu prve kritike.
Mnoge druge evropske države sledile su primer Francuske, pa je na početku 19. veka , došlo do formiranja ovakvih izložbi u svim većim glavnim gradovima Evrope. Kod nas prvi salon je bio 1961 god. u Beogradu, 1965. god u Zagrebu i što je jako zanimljivo i interesantno 1968. u Herceg Novom. Bilo je to zahvaljujući Hercegnovskoj umetničkoj školi, koja usput iduće godine ima JUBILEJ 80 GODINA OD OSNIVANJA i skoro 60 godina Hercegnovskog zimskog likovnog salona. Postojanje škole i posle salona je stvorilo vrlo dugu i bogatu tradiciju likovnog života u našem gradu. Čak se može reći i da je to ZAČETAK LIKOVNOG ŽIVOTA U CRNOJ GORI. Prvo škola pa posle i salon učinili su da su u ovom gradu boravili i stvarali: Petar Lubarda, Dado Đurić, Mirko Kujačić, Milo Milunović, Vasa Pomorišec i mnogi drugi naši eminentni likovni stvaraoci. Time je salon vremenom postao najvažnija kulturna manifestacija, koja se sa nestrpljenjem očekivala svakog februara. Dolasci u Herceg Novi su se usklađivali sa datumom otvaranja salona, a gradska Galerija Josip Bepo Benković je u tom periodu postajala centar grada. Tada je i naš grad dobio epitet grada slikara.
60 godina tradicije stvara brend koji se mora negovati i čuvati kao prvi crnogorski salon i začetak likovnosti u Crnoj Gori. Danas se otvaraju mnoga pitanja. Očuvanje kulturnih dobara, a ovo sigurno jeste jedno, se naglašava i mora mu se dati značaj koji ono zaslužuje,pravo bogatstvo našeg nasleđa. Konfliktna situacija između moderne i savremene umetnosti ne sme da se odrazi na postojanje našeg Hercegnovskog zimskog likovnog salona, a počinje da se odražava.
