Пише мр Милован Баждар
Макроекономски показатељи Црне Горе на почетку 2024. године упућују на врло опрезан оптимизам у погледу стабилизације националне економије и остварења БДП-а у текућој години.
Размотримо најприје екстерне факторе на нивоу региона и ЕУ. Након озбиљне кризе изазване корона пандемијом у 2022.години, дошло је тешке геополитичке кризе са епицентром на истоку Европе. Иста је проузроковала поред безбједоносних и глобалне економске поремећаје. Посебно је изражен поремећај и нестабилност у снабдијевању енергентима привредних субјеката али и домаћинстава. Поремећени су глобални робно-новчани токови, а криза је додатно генерисана ратом који је у октобру прошле године избио у Израелу и Палестини. ЕУ је захватио највећи инфлаторни талас уназад више десетина година. Трошкови украјинске кризе које је ЕУ преузела великим дијелом на себе, резултирали су значајним растом примарне емисије Централне европске банке. Психолошки фактори удружени са наведеним елементима, узроковали су реакцију ЦЕБ у виду пораста референтне каматне стопе са нулте на близу 5 посто и иста за сада не пада. Ова мјера је уз одређену стабилизацију енергетске ситуације повратила релативно уравнотежену динамику тржишних трансакција и вратила инфлацију у контролисане оквире 3-7 посто. За сада је ЦЕБ и даље опрезна и због ризика реескалације инфлације не смањује референтну каматну стопу.
Овакво стање нимало не погодује инвеститорима. У већем дијелу ЕУ долази до пада стопе БДП-а, смањења запослености и појаве бројних банкрота великих, нарочито трговинских и угоститељских компанија. Њемачка привреда, снажно извозно орјентисана, је крајем прошле године склизнула у рецесију (негативан раст БДП-а) по први пут након готово 70 година. Након појачаног таласа тражње у сектору изградње и трговине непокретностима долази до смиривања и лаганог пада у промету непокретности. То је узроковано и већим каматним стопама. Очекује се, ипак да би ЦЕБ могла ускоро и снизити референтну каматну стопу, чиме би се подстакле инвестиције и потрошња.
Црногорска економија је у 2023. години остварила 6,6 милијарди еура домаћи бруто производ, што је номинално више у односу на претходну годину око 12 посто али реално око 4 посто. План остварења БДП-а у 2024. години је 7 милијарди еура. То јесте достижно, али у великој мјери ће овисити о реализацији туристичке сезоне, наставку динамике у грађевинском сектору и очувању нивоа запослености. Чињеница је да су банке у Црној Гори исказале добит за 2023. годину удвостручену у односу на претходну (око 145 мил. еура), што је посљедица и повећаних каматних стопа због раста референтне стопе Централне банке ЦГ. Депозити на рачунима банака знатно премашују обим кредитних пласмана, а и ниво адекватности њиховог капитала премашује прописану стопу. Ово, у условима подношљиве тј. контролисане инфлације 6-8 посто, упућује на могућност и потребу смањења референтне стопе ЦБ, како би подстакло квалитетнију припрему туристичке сезоне, али и нове инвестиционе циклусе у реалном сектору.
Стране директне инвестиције су у прошлој години значајно смањене на око 550 милиона еура, али од тога је већи дио пласиран у куповину непокретности и дијелом докапитализацију страних компанија. Свакако да је то од помоћи за смањење платног дефицита, али не подстиче раст БДП-а у реалном сектору. Влада би требала пуно више радити на иностраној аквизицији амбициознијих пројеката у прерађивачким, производним и посебно услужним дјелатностима. Корисно је у анализи ове проблематике сагледати и искуства других у региону, посебно Србије која остварује скоро десетоструко веће СДИ и то највећим дијелом у производњу и прераду у реалном сектору.
У промишљању и конципирању развојне економске агенде за којом вапи наша економска реалност мора се поћи од основних проблема који трају низ година. То су прије свега: огроман спољнотрговински робни дефицит ( преко 2 млрд. еура у прошлој години) и с тим у вези платни дефицит; неразвијен прерађивачки и производни сектор који генерише претходни елемент; специфичност такозване увозне инфлације и присутство монопола на тржишту; велика разлика у развијености сјевера и југа Црне Горе; висок степен сиве економије; недовољно развијена саобраћајна инфраструктура. Једини позитивнији фактор је остварени суфицит у услужним дјелатностима и то првенствено кроз туристичку реализацију. У прошлој години је исти премашио 1,5 млрд еура, што је неутралисало већи дио спољнотрговинског дефицита. Преостали дио платног дефицита је покривен приливом кроз СДИ и дознакама црногорских резидената. Ипак, овај проблем је стално присутан и кроз одређени степен смањене ликвидности у привреди. Ту треба нагласити и проблем огромних блокада рачуна привредних субјеката чија вриједност прогресивно расте ( на крају 2023. премашује једну милијарду еура). У вези са овим треба истакнути и неефикасност привредног правосуђа која ствара несигурност код привредних субјеката и потенцијалних инвеститора.
У овој години доспијева око 520 милиона еура обавеза према, углавном, иностраним кредиторима. Ту је и повећање минималне пензије на 450 еура што ће значајно повећати расходну страну државног буџета и, наравно, дефицита. У прошлој години буџетски дефицит је премашио скоро дупло дозвољених три посто по Мастрихту, па се исти или већи проблем може очекивати и у овој години. Не видим како би се зауставио раст јавног дуга, који је крајем прошле године снижен на око 65 посто од БДП-а, обзиром на обавезу исплате доспјелих дугова у 2024. години и потребу санације буџетског дефицита.
Програм “ Европа сад 2” ми није познат у некој обухватној форми и аналитици, али чак је и Влада у неким усвојеним плановима реализације економских циљева потврдила да је исти неостварив. Забрињава што од носиоца економске и финансијске политике на нивоу Владе не чујемо ништа о неким реформским садржајима и циљевима. Шта је са реформом државне и локалне управе у сврху смањења огромних трошкова исте уз повећање њене ефикасности? На укупно запослених око 245.000 имамо чак 80.000 запослених у државној администрацији, што значи да је чак 32 посто запослених у јавном сектору. У Србији је у јавном сектору око 26 посто. Пензионера имамо око 130 хиљада или једног пензионера на 1,8 запослених односно на 1,27 запослених у реалном сектору, што дугорочно није одрживо. Озбиљна и ефикасна реформа у јавном сектору је нужна и неодложна ако се држава не жели суочити са убрзаним растом јавног дуга и свих посљедица које из тога произилазе. Кредитни рејтинг је на граници стабилног (Б) и то је показатељ немогућности повољног задуживања, а то је опет индикатор иностраним инвеститорима за колебање и опрез.
Садашњу Владу је сачекало много кумулираних проблема економске природе који су овдје набројани. Излаз из тог стања није могућ кроз било какве популистичке и површне “захвате” краткорочног типа. Умјесто парцијалних потребан је интегрални економски концепт, који ће остварити синергију свих развојних економских политика и постизање циљева: стабилан и дугорочан развој цјелокупног реалног сектора од примарног пољопривредног, прерађивачког до услужног; сузбијање тржишних монопола путем јачања тржишне конкуренције; снижавање робног и платног дефицита; стабилизација и побољшање свих макро-економских показатеља; снажна реформа јавног сектора; сузбијање сиве економије.. Реализација набројаних циљева је велики изазов и за много стручније и искусније економисте од оних којима располаже државна управа. Није добар фактор ни чињеница да код доношења одлука у сфери економске политике Црне Горе већ дуги низ година политичари имају знатно већи утицај од стручњака. Не заговарам неку врсту меритократске власти, али у домену економије се мора коначно струку ставити на прво мјесто. Не сумњам да би било који програм опоравка, стабилизације и развоја црногорске економије подразумијевао и неке болне резове и реформе, али то је увијек боље прије него послије.Ако се настави са “ комотним” односом према буџетским расходима без реалног покрића у изворним приходним ставкама, 2024.година ће вјероватно бити слична прошлој години са тенденцијом погоршања макроекономских показатеља. То би наредне 2025.године могло узроковати озбиљнију кризу и евентуалну потребу прихватања неког аранжмана са ММФ-ом. Вријеме пред нама ће свакако показати колико је добар економски пут којим иде Црна Гора.
