На поетској вечери приређеној синоћ у фоајеу дворане Парк, бројна публика је уживала у стиховима и пјесмама Соње Падров Тешановић, које су рецитовали и пјевали новски малишани и чланови Дјечјег хора “Цвркутићи”, са којима већ дуго веома успјешно сарађује.
Истакавши да јој је посебно задовољство што је добила прилику да књиге „Мама 00-24“, „Тај се зачин љубав зове“, „Има једно мјесто“ и „Како да растем“ представи и ширем аудиторијуму у Херцег Новом, Соња Падров Тешановић је поручила да су дјеца непресушни извор инспирације.
– Ја јесам била у библиотеци и по школама, али сам више присутна у државама и градовима у окружењу. Пошто ја нисам рођена Новљанка, морам рећи да ме Херцег Нови судбински означио и ја га заиста сматрам својим градом. Када се пише за дјецу ја мислим да ту није потребна нека нарочита инспирација, дјеца су сама по себи непресушан извор идеја. Једино што је другачија од писања за одрасле је што то треба да буде нека краћа форма, да буде мало шаљиво, да се провуче нека поука, јер данашња дјеца и омладина не трпе никакве дугачке разговоре, нити неке велике придике.
Корјен сваког одраслог човјека је у дјетињству, а породица је корјен сваког од нас, поручила је Падров Тешановић, започевши програм аутобиографском пјесмом о свом дједу и поруком да је најважније сачувати дијете у себи.
-Чувајте вашу дјецу, чувајте оно дјетиње у вашој дјеци а и у вама, јер ако успијете да што дуже сачувате тај неки дар за смијех и за игру у вама, то је неки животни еликсир. То је нешто што вам можда у комбинацији са хумором, са смијехом и са том дјечјом разиграношћу, а то су неке мале, обичне, бесплатне ствари, то вам гарантује вјечни живот, а обичне ствари су тако велике, поручила је Падров Тешановић, цитирајући ријечи патријарха Павле да „сви желе да буду посебни, а бити обичан је тако посебно“.
Химну града “Херцег међу градовима” извео је Дјечји хор “Цвркутићи” под менторством Лидије Ивановић и Мирјане Ивовић, а низале су се и остале пјесме које је написала Соња Падров Тешановић: “У памет се дајте” у извођењу Лене Јакшић, “Корпа” Уроша Саламадије, “Нема врага” Весне Вучуровић и “Прва симпатија” коју су отпјевали Нађа Милановић и Урош Саламадија. Стихове су рецитовали: Лука Салатић, Сара Радецки, Љиљана Сеферовић, Дуња Ожеговић, Сара Вуксановић, Теодора Зорић, Лука Скочајић, Иван Миловић и Урош Саламадија, као и Данијела Ђоновић, која је водила програм.
По завршетку програма ауторка није скривала задовољство промоцијом у Херцег Новом који осјећа као свој град, истакавши да се, и поред разноврсне тематике, труди да у фокусу њеног стваралаштва буде породица.
-Мисим да су биле обостране емоције и било је једно предивно дружење, какво и може да буде када су дјеца у питању. Трудим се да некле пјесме буду онако мало и хумористичне, неке имају тематику која је везана за породичну љубав, и стално се трудим и форсирам на ту неку породичну спону и породицу која је посебно угрожена у данашње вријеме.
Соња Падров Тешановић је књиге поезије промовисала на Новосадском и Београдском сајму књига, добитник је више награда, а највећа је, како истиче, што се њене пјесме читају и пјевају.
-Награде јесу подстицај, јер ја сам се уствари осмјелила да пишем кад су моји синови то прочитали, и када је о томе дао суд Љубивоје Ршумовић; тада сам ја кренула у издавање моје прве књиге. Полако се пише, ради се и увијек има нешто. На примјер, велика је награда када „Цвркутићи“ отпјевају пјесму на мој текст. Јесте лијепо и звучно кад се каже награда Матице исељеника за дјечје стваралаштво, све је то фино, али ја сам почаствована што сам вечерас имала прилику да се више представим нашој публици и нашем граду, јер некако сам цијело вријеме била прикривена, поручила је Падров Тешановић.
Промоција је организована у оквиру програмске едиције ЈУК “Херцег фест”, насловљене “Новски талас”.
