На ванредном засиједању локалног парламента, са само једном тачном дневног реда – актуелна ситуација и статус Приватне здравствене установе Мељине, поред одборника присуствују директор Директората у Министарству здравља Лука Ђукановић, директорица Болнице др Оливера Елез, директор Дома здравља Херцег Нови др Горан Комар и вд директора Института „Др Симо Милошевић“ др Саво Марић.
Предсједник СО Херцег Нови Иван Отовић казао је на почетку да је позив за сједницу упућен и представницима Министарства здравља, финансија и социјалног старања, Фонда за здравствено осигурање, затим стечајном управнику Болнице Жарку Остојићу, Комисији за праћење и контролу поступака приватизације Скупштине Црне Горе.
Држава треба преузети болницу Мељине, а до тада и док се не рјеше правни процеси и питање имовине, мора се наћи начин да се обезбједи нормално функционисање болнице, казао је Стеван Катић, предсједник Општине Херцег Нови.
Он је подсјетио да су до сада, по питању рјешавања проблема статуса и ситуације у болници, одржане четири сједнице СОХН, а за све то вријеме, проблеми су се гомилали.
-Знамо која осјећања болница изазива у свима нама, а не да неко може и да помене да ће бити затворена. И у моменту када је саопштено да постоји могућност да буде затворена, сви смо се укључили и заложили за њен опстанак јер је она нешто што Херцег Новом треба и нећемо дозволити да се затвори и уопште доведе у питање потреба коју Херцег Нови има за њом. Послаћемо јаку поруку и данас да по било коју цијену нећемо дозволити да се затвори, истакао је предсједник Катић.
Значајна је за наш град али и цијелу државу, казао је предсједник Катић, и и то је препознато у стратешким и осталим документима.
-Није ово једноставан проблем јер су се они нагомилали, зато данас имамо стечај, испитивање тужилаштва, гомилање хипотека, проблем финансирања, недостатак лијекова, недостатак кадра. Добро је што су наше иницијативе уродиле плодом и већ су видљиви одређени кораци као што је састанак 1. фебруара у Министарству здравља. Морамо обезбједити стабилно финансирање и функционисање болнице до рјешавања правних процеса и питање имовине, а не да из мјесеца у мјесец имају проблем са зарадама, лијековима, функционисању. Када се тај проблем дефинише, онда се треба потрудити да група, која ће бити формирана, види како ће конкретно рјешити статус болнице. Болница мора бити у власништву државе, казао је предсједник Катић.
Подјсетио је да је болница приватизована 2008. године, када је требала бити само трансформисана у општу.
-Претходна власт је одлучила да је прода, а онда сте пратили како се ситуација одвијала, како је купована, за кога, и опет ћу поновити да је купована за потребе појединца и играли су се са животима грађана.
Подсјетио је и да је прије два мјесеца, због неизмиривања обавеза, Општина покренула стечај и у комплексу болнице Мељине, како би се свеобухватно ријешио проблем. Предсједник је позвао да се још једном сви заложе да болница опстане, захвалио се запосленима и пружио подршку да истрају.
Директорица Болнице др Оливера Елез казала је да болница остварује приходе преко уговора са Фондом здравства али да она нису довољна за несметано функционисање већ су потребна додатна средства која су до сада добијали из Буџета и уз помоћ Владе.
-Надам се да ће се та помоћ и даље наставити за шта имамо обећања. Једнако важан је проблем кадра болнице. И поред обезбјеђења финансијских средстава за даље функционисање имамо тешко рјешив проблем кадра јер у цијелој држави недостаје средњи и високи медицински кадар. Тренутно имамо само једну љекарку на специјализацији, остало је кадар углавном из некадашње Војне болнице и они ће за пет, шест или осам година отићи у пензију. Ако хитно не одреагујемо нећемо имати прилику да некоме оставимо болницу.
Средњи медицински кадар је углавном из других градова који остају привремено у болници а затим је напуштају и одлазе у друге градове гдје се запошљавају.
Кроз рјешавање финансијског проблема треба истовремено радити на рјешавању кадровског проблема који је по мени алармантан јер неће имати ко да ради у болници. Трећи проблем, не мање важан, је статус болнице Мељине који треба рјешавати, казала је др Елез.
Др Саво Марић, в.д. директора Института „Др Симо Милошевић“, подсјетио је да ово није прва скупштина о болници, али се нада да ће бити почетак рјешавања највећих проблема у нашем граду.
-Овај проблем није више у домену политике, дошао је на правни терен и видимо да имамо шансе да буде ријешен. Фирма која је приватизовала болницу и њен власник, понашали су се као да им није циљ да опстане болница. Институт Игало је узрочно посљедични проблем. Важно је да опстану уговори са фондовима Црне Горе и Скандинавије, обезбиједили смо све сертификате. Један од услова да уговор са Скандинавцима опстане је да Херцег Нови има болницу. Ако затворимо болницу Мељине аутоматски смо закључали Институт. Требамо да дамо енергични апел да почну надлежни да рјешавају проблем већ данас. Херцег Нови мора да има болницу, казао је Марић.
Министарство предано ради на рјешавању проблема болнице Мељине, казао је Лука Ђукановић, директор директората у Министарству здравља, и додао да су сви свјесни комплексности проблема.
-Због правних процеса, Министарство здравља има ограничен фокус дјеловања. У последњем периоду покренули смо низ активности како би пронашли модел који ће да одржи функционисање болнице. Тај модел свакако није оно што сада имамо, јер је сада ситуација неодржива и тога смо свјесни, али због правних дјеловања морамо бити свјесни резултата тих дјеловања. Оно што Министарство здравља ради је да проналази модел у сарадњи са Министарством финансија и социјалног старања, Фонда за здравствено осигурање и осталим релевантним учесницима. Моделе ћемо презентовати јавности, а на састанку 1. фебруара имаћемо јасније смјернице, казао је Ђукановић и позвао одборнике да упуте сугестије и идеје, а запосленима у болници у Мељинама захвалио на раду и пожртвовању.
Предсједница Синдиката Болнице Славица Дробњак изнијела је неколико конструктивни предлога за рјешавање проблема са којима се суочавају радници.
– Наш предлог као синдиката је да се сви уговори о раду тренутно и убудуће запосленим радницима пишу на неодређено вријеме, да се према банкама, без обзира што смо у стечају, тражи сарадња, како би могли и ми радници имати неких привилегија, као и сви остали у нашој држави – казала је она.
Дробњак сматра да плате запослених морају бити усклађене са примањима у јавном здравству.
Подсјетила да ова здравствена установа од приватизације 2010. године послује са проблемима, које су запослени покушавали да ријеше разговорима, преговорима, протестима, а кључ свега је кршење колективног уговора, након чега је прекршен и купопродајни.
– Колективни уговор прекршен је по типу зарада и по свим могућим члановима који се односе на раднике. У више наврата смо преговарали, протествовали, а данас смо опет у истом проблему – наводи она.
Уговор на три мјесеца, немогућност подизања кредита, рјешавање стамбених кредита, несигурна примања само су неки од разлога који су довели до одласка младог кадра, информисала је она.
Директор Дома здравља Херцег Нови др Горан Комар је истакао да се са недостатком кадра не суочава само болница.
-Када ми данас у вријеме ковид епидемије настојимо за попуњавањем кадра добијамо их Србије и Републике Српске. Није привлачно младом љекару да тражи посао у ХН. То је последица структурног урушавања система који није учинио привлачним рад у здравственом систему, казао је др Комар и истакао да је озбиљан корак у рјешавању тог проблема идеја да се у ХН отвори средња медицинска школа, за шта је већ потписана иницијатива.
Он је рекао да је питање болнице и цивилизацијско питање те да је болничка услуга у Херцег Новом неопходна.
Слободан Радовић Крушо, одборник ДПС казао је да очекује да одборници данас покажу одлучност и максималну спремност да једногласно усвоје закључке које ће упутити Влади ЦГ Министарствима здравља, финаснија и Фонду здравства како би надлежни учинили све да ни по коју цијену не дође до затварања Опште болнице Мељине.
-Болница је општи интерес и сваки грађанин ХН је потенцијални пацијент ове установе која је отворена половином 18. вијека , у вријеме Аустроугарске. Ко има право да ускрати здравствену заштиту било ком грађанину ХН –питао је он.
Радовић је рекао да Атлас група није испоштовала ни један сегмент приватизационог уговора што је разлог да се прекине уговор и да се болница уведе у систем јавно здравља.
-Предлажем да се одређене некретнине у оквиру болнице продају и та средства усмјере на унапређење рада и радног амбијента до изградње нове болнице. До тада финансирање да преузме Влада. Као привредник спреман сам да дам допринос. Сигуран сам да нема тог привредника да није спреман да помогне болницу. Предлажем да сви клубови предложе исте закључе и исте сублимирамо и пошаљемо Влади. Немојте заборавити да је ово историјска сједница СО ХН и ми смо ти који требамо да будемо разумни и помогнемо на демократски културан начин и дамо примјер свима који треба да помогну опстанку болнице –закључио је Радовић.
Херцег Нови је здравствени гигант, уз све оне епитете који га прате да је град сунца, мора, степеница и зеленила, казао је Саво Никовић, одборник Демократске Црне Горе. Како је рекао, од силних обећања за болницу, остали су зидови пуни сивила, влаге, бола и у њима љекари, ентузијасти, хуманисти који су права персонификација једног старог Грка чију заклетву прочитају на крају студија.
-Доста су љекари жмурили на шпоркецу уступака и поступака Кнежевића и његових пулена која је трајала последњих 15 година. Сјетите се шта је некада била болница Мељине, шта је било хируршко одјељење у ондашњој Југославији од др Голштајна, др Милошевића, др Лакићевића, интерно одјељење са др Милошевићем, могли смо се поносити не само у Југославији него у Европи.
Насупрот томе, сада болница нема анестезиолога, радиолога, има једног гинеколога, и мали број интерниста и кардиолога.
-Ова правна ситуација може да траје годинама. Упућујем поруку Министарству здравља да отвори очи, откопчате буђеларе и да направите нову болницу. Постоји плац који је у погледу имовинско правних односа, потпуно чист, ту је некада била педијатрија у старој војној болници јер без нове болнице и нових кадрова овом граду нема спаса. Нови луксузни хотели у граду су направљени за шест мјесеци, па ваљада и Влада може направити болницу за годину, или годину и по, казао је др Никовић.
Одборник ДПС др Предраг Дабовић тврди да нема нити једног разлога да се болница угаси.
-Мислим да се сви слажемо око једног да болница не смије да се угаси. Болница има традицију дугу 150 година, традиција се гради временом и не може се купити новцем.Као љекар који ради у здравственом систему у регији Боке Которске желим да изразим дивљење особљу болнице Мељине што су у таквим условима остали да раде и тако допринијели да се болница не угаси-казао је др Дабовић.
Он је казао да се медицински кадар ствара годинама, дуже од 10 или 15, а да ЦГ има хроничан недостатак кадра и да хитно и циљано треба приступити како би се тај проблем ријешио.
Он је казао да је неопходно наставити оно што је радила претходна Влада и да се за функционисање болнице издваја 120 000 еура на мјесечном нивоу, такође један од предложених закључака је да се запослени укључе у систем јавног здравља како би на тај начин била заштићена њихова егзистенција а грађанима омогућена здравствена заштита. Дабовић је предложио и да Општина опредијели 25 000 једнократне помоћи за Синдикат болнице.
Одборница Демократа др Тамара Вујовић, је казала да су се активним учешћем јавности кроз петицију грађана на предивном скупу – помаци већ десили.
-Уплаћене су радницима Болнице децембарске плате и биће уплаћена помоћ министарства 400.000 еура, али то није трајно рјешење. У овакој захтјевној ситуацији у граду са 35. 000 а љети 100.000 становника је неопходно да се трајно ријеши статус болнице, казала је Вујовић и истакла да је вријеме да се подвуче црта и да се изнађе трајно рјешење.
-Новонастала ситуација је да се у држави покушава прекројити изборна воља грађана и прављење непринципијелних коалиција. Болница није затворена. Ова најава 31. јануара није на снази. Са киме ћемо и ко ће рјешавати питање болнице, не знамо у овом тренутку? Процеси према ЕУ заустављени су због ендемске корупције хибридног режима, који је живјела ова држава. Ко је могао да купи Болницу да добије толико вриједан посао а нису га добили једна реномирана шведска компаније и Удружење болница који су се јавили? Добио је Душко Кнежевић који сада потражује од нас 74 милиона одштету и пријети арбитражом. Швеђани и Норвежани су у таквој држави одбијени. Кнежевић и њему слични су за тадашњу власт били најбољи могући партнери и омогућили да буду олигарси. Због тога је застој европских интеграција јер ни један кредибилни инвеститор не жели да дође у такву државу. Дошли смо да мијењамо а не да враћамо доносиоце таквих одлука, на мала врата. Нама болница треба и да ли је могуће да нађемо кредитора да подрже такав пројекат нове болнице и који су од ових модела најближи Влади, питала је представника министарства здравља Вујовић.
Боривој Вуковић, одборник ДПС, поновио је предлог да Скупштина општине купи скенер и да га на коришћење болници до рјешавања правног спора. Према информацијама које имају из Агенције за заштиту конкуренције, јесу била упућена питања Општини Херцег Нови како су раније донирана средства за санитет приватној установи, али није било правоснажних одлука.
-Дајте да ребалансом буџета одвојимо средства да се болници купи скенер, да град да свој допринос. Скенер неће спасити болницу Мељине, али ће спасити једног Новљанина или туристу. Немојте да ради неких нагађања одбијамо оно што можемо овдје урадити. Нека се ангажује правни тим и испита могућност, то је оно што можемо урадити, казао је Вуковић.
Осврнувши се на извјештај стечајног управника Жарка Остојића, Вуковић је казао да је већина од 13,7 милиона дуговање ка држави те да рјешење стоји у том извјештају али је потребна добра воља.
-Стечајном управнику су везане руке и он не може да располаже правном имовином у стечају јер је тужилаштво ставило привремену мјеру на располагање имовином Кнежевића. Када би се изузела болница Мељине из привремене мјере, што је могуће по законима Црне Горе, стечајни управник би располагао том имовином и да нађе рјешење. Да ли је то продаја зграде или понуди дуг држави да купи и постане власник болнице и тако је уведе у систем јавног здравства, казао је Вуковић.
Захтјeв да се болница уведе у систем јавног здравства ЦГ, упутио је и Живко Крунић, одборник ДФ, а имовински спор нека ријешавју судским путем Влада и Атлас група.
-Неопходно је обезбједити новчана средства како би изједначили приходе са осталим здравственим радницима, а подржавамо захтјеве предсједнице Синдиката болнице Славице Дробњак.
Крунић је казао да уколико Влада не жели да се укључи у овај проблем, грађанима остају протести и притисак на Владу. Поручио је да су се грађани изборили против изградње силоса у Зеленици, Закона о слободи вјеросиповјести, тако ће се изборити и за болницу.
Милица Костић, одборница СНП, је поручила да су сви свјесни значаја болнице Мељине и да је задатак одборника да то на адекватан начин пренесу релевантним државним и међународним институцијама како би реаговали и тиме трајно омогућили функционисање болнице. И она се осврнула на традицију која је неупитна као што је и неупитан и значај болнице кроз историју.
-На нашу жалост данас је болница приватна здравствена установа у стечају , оптерећена правним поступцима и хипотекама али која још увијек има квалитетно медицинско особље које и у оваквим условима налази начин да пружи помоћ болеснима. Оно што свакако треба да буде предмет интересовања је оснаживање кадра. Као први корак треба сагледати захтјев Синдиката болнице и видјети које су могућности да се уговори запослених трансформишу у уговоре на неодређено и да им се омогући статус какав имају запослени у осталим здравственим установама у Црној Гори које су у јавном здравству – казала је Костић и истакла да ће СНП подржати јединствене закључке који ће бити предложени.
Владимир Косић, одборник ДПС, казао је да грађани немају времена да чекају састанак 1. фебруара који не може добити префикс хитан јер се одржава дан након најављеног могућег затварања болнице.
-Упитна је намјера да се ово ријеши у корист грађана Херцег Новог. Бојим се да је ово само куповина времена до нечег другог, о чему се мало говорило, а данас су сви говорници. Запослени у болници су они који заслужују нашу подршку јер су они били подршка нама када год је то било потребно, па чак и када нису примали плате.
Предложио је да ребалансом државног капиталног буџета средства планирана за улагање у Херцег Нови буду преусмјерена за изградњу нове болнице.
-Општина Херцег Нови треба да обезбједи локацију и документацију за изградњу нове болнице. Не требају нам ни гондоле ни тунели ни заобилазнице ако немамо болницу, казао је Косић.
Неодговорним понашањем Јасмина Коњевић, одборница Новске листе, оцјењује заказивање састанка за дан након могућег затварања болнице и замолила да се састанак помјери за раније јер су сви у недоумици шта радити даље. Захвалила је на прецизним извјештајима стечајном управнику Жарку Остојићу и медицинском директору др Оливери Елез, а медије замолила да се такав материјал објави у цјелости како би грађани били упознати са проблемима.
-У извјештају је наведен дуг, али нигдје није наведен износ хипотека, а он је десет пута већи од вриједности објекта и нема те продаје која ће моћи да исплати те хипотеке, казала је Коњевић.
Херцег Новом је држава отела болницу коју су градили грађани самодоприносом, казала је Коњевић.
-Молим министарство финансија и социјалног старања, да 10 милиона еура, за које је министар казао да је држава исцрпила све могућности и не може више помагати КАП-у, те да се за тај износ може изградити болница у Подгорици, преусмјери средства и изгради болницу у Херцег Новом. Неопходно нам је као граду, као здравствено туристичком лијечилишту, као грађанима, неопходна нам је болница у систему јавног здравства. Како ће то рјешити, нека одговоре, али ми то захтјевамо као равноправни грађани Црне Горе. Нема говора о затварању, нађите начин да направите бајпас, казала је Коњевић.
Јован Суботић, одборник Новске листе запитао је да ли је могуће да у болници Мељине неко види само парцелу за нове хотеле и смјештајне капацитете. Како је казао, здравствени туризам треба да буде у фокусу, а болница је та која ствара радна мјеста за медицински кадар али све пратеће кадрове.
-Мељине имају потенцијал да постану елитни здравствени центар, а симултано и туристички центар. Ми овдје расправљамо о стратешком опредјељењу и томе како је неко дао упитном бизнисмену прије 15 година за одређени новац који смо видјели или нисмо по уговорима које не можемо да видимо, казао је Суботић и указао да би боље било да је новац за откуп дуга за укидање рампе на путу ка Требињу преусмјерен за болницу Мељине.
Одборница Новске листе Драгана Станишић поручила је да ова политичка партија неће дати Болницу Мељине „по било коју цијену, па чак и ако треба да се иде ка грађанској непослушности“.
Подсјетила је да је Болница изграђена у вријеме Аустроугарске монархије, опстала је у оба Свјетска рата, али да је уништена за вријеме владавине ДПС-а, партије која се, како је казала, 30 година понашала као да Херцег Нови није у Црној Гори.
– Тражимо од нове Владе да преиспита све приватизације у Херцег Новом, да се одговорни приведу правди и да грађани коначно добију сатисфакцију. Не треба да заборавимо да су становници у више наврата самодоприносом помагали Болници. Највеће помагање било је између 1986. До 1992. Када је расписан самодопринос у висини од 2% од зараде – казала је она.
Ковертовањем те суме из динара у еуре, наводи Станишић, Новљани су у том периоду за Болницу издвојили 14,6 милиона еура.
Десет година немамо адекватну здравствену услугу у Херцег Новом, казао је Марко Лучић, одборник Нови побјеђује, и додао да вјерује да ће оваква ситуација потрајати још пар година.
-Први правац рјешавања је да обезбједимо функционисање и одржавање болнице, а мислим да је то и жеља досадашње и одсадашње Владе. Други правац је рјешавање питања сталне болнице у нашем граду, а то значи да ако то није могуће са постојећом због правних проблема, онда треба пронаћи нову локацију за изградњу болнице, казао је Лучић.
Лука Ђукановић , директор Директората Министарства здравља се осврнуо на питања која су постављена током расправе.
-Затекли смо лоше услове у свим здравственим установама. Тренутно у Црној Гори не постоје здравствене установе које не захтијевају улагања. Жао ми је што болница Мељине није у јавном здравственом систему. У садашњој влади немамо чаробни штапић да ријешемо преко ноћи. Максимално се трудимо да нађемо рјешење. Имамо велики низ активности које је министарство преузело, од ове године очекујемо градилишта. Жао ми је што стечајни управник Остојић није ту али ће бити на састанку у Министарству здравља. Имамо јако споран правни поступак, јер је болница приватно власништво. У колизији са бројним законима је питање улагања државе у приватно власништво. Ангажовали смо појединце да дају рјешење. Желимо трајно рјешење и модел, да једнако како ви и ми енергично причамо да се ријешавају проблеми Болнице. Неколико их је питало да ли би се могло да гради нова болница, што зависи од капиталног буџета. Ту је захтијевна административна процедура, од изналажења локације које би општина предложила, док израда пројекта траје годину, да би размишљали о расписивању тендера. То је један од могућих рјешења. Заиста не знамо, како да пронађемо модел који ће дуготрајно да ријеши питање болнице? Надам се да ће сједница бити успјешна и на састанку у Министарству здравља да дугорочно ријешимо проблем. Можете очекивати сваки вид подршке Министарства, оцијенио је Ђукановић.
Наставак рада Скупштине општине након паузе.
