Снажан системски одговор на потребе дјеце без родитељског старања

Дјечији дом Младост Бијела

Неопходно је развити сет ванинституционалних услуга, обезбиједити много већа средства и бољу сарадњу свих сектора који одлучују о правима дјеце без родитељског старања или им пружају услуге, закључено је на састанку генералне секретарке Заједнице општина Мишеле Манојловић са замјеницом Заштитника људских права и слобода Снежаном Мијушковић и директорицом Центра за права дјетета Јеленом Глушчевић.

Како је наведено у саопштењу Заједнице општина, генерална секретарка Манојловић је упознала саговорнице са пројектом који је покренула Заједница општина Црне Горе, уз подршку УНИЦЕФ-а, а који је  усмјерен на свеобухватну подршку дјеци и младима без родитељског старања из  ЈУ „Дјечији дом Младост“ Бијела у току боравка у установи и након њеног напуштања.

Пројекат је комплементаран са свим напорима које држава улаже у бригу о дјеци без родитељског старања, а намјера је да се прво сачини анализа постојећег правног и институционалног оквира и припреми инцијатива за његове измјене са циљем да се обезбиједи системска подршка за образовање, запошљавање, обезбјеђење становања, адекватну социјалну и здравствене заштиту,  како би се прилагодили реалним и специфичним потребама дјеце како у току боравка у ЈУ Дјечији дом „Младост” тако и након напуштања дома. То конкретно значи и пружање помоћи у учењу, откривању и праћењу талената и усмјеравању на курсеве и додатну наставу уз подршку педагошких асистената, као и пружање свих облика стручне помоћи дјеци и младима са психичким сметњама, подстицање њихове радне способности и подршка у евентуалном осамостаљивању у складу са стручном процјеном.

У плану је и утврђивање планова за развој каријере, било да је у питању запошљавање или даље образовање, професионална оријентација и процјена личности у фази прије завршетка основне и средње школе. Након тога, институције морају бити спремне за пуну подршку у  остваривању тих планова.

Оно што је веома важно за дјецу, по ријечима Манојловић, је и пружање психолошке и емоционалне подршке за вријеме боравка и након напуштања установе, дакле све док је та подршка потребна. Родитељи су по закону дужни да се старају о дјеци до завршетка школовања, док дјеца без родитељског старања, са минимумом социјалне помоћи и без суштинске подршке одлазе у самосталан живот након пунољетства.

Замјеница Заштитника људских права и слобода Мијушковић похвалила је иницијативу Заједнице општина и истакла да је дјеци без родитељског старања потребна већа брига од стране државе, посебно након напуштања дома, али и након престанка услуге хранитељства. Она је говорила и о процедурама остваривања права дјеце без родитељског страрања и кључној улози старатеља и Центра за социјални рад, те нагласила да је непоходна боља сарадња свих сектора који одлучују о правима ове дјеце или им пружају услуге, као и повећање средстава за финансирање Дома која се нијесу мијењала годинама уназад и побољшавање услова за рад стручног кадра. У свим активностима, како је нагласила, потребна је координација са Домом у Бијелој.

Директорица Центра за права дјетета Јелена Глушчевић је подијелила искуства и изазове пружања услуге становање уз подршку.