Више од половине запослених у медијима, њих 62 %, прима плату која је испод државног просјека, док четвртина прима плату која је на нивоу или испод минималне зараде у Црној Гори, оцијењено је на представљању истраживања Синдиката медија Црне Горе (СМЦГ).
Представљајући налазе анкете која је рађена у оквиру пројекта “Trade unions for fair recovery” на узорку од 95 испитаника од априла до јуна, истраживач Бојана Конатар из СМЦГ, рекла је да се положај запослених у медијима не унапређује, већ да се из године у годину понављају исти проблеми. Она је навела и да сваки трећи медијски радник у Црној Гори ради дуже од осам сати, док прековремено ради њих 70,5 %, што не би био проблем да чак 60 одсто њих није плаћено за тај прековремени рад.
-Слична је ситуација за рад викендом, сваки други испитаник ради често викендима, док за 74 % њих никада није исплаћена додатна дневница за рад недељом. То не чуди јер до сад то није била ни обавеза послодавца, али надамо се да ће од овог мјесеца почети са том праксом, навела је Конатар.
Предсједник Синдиката Радомир Крачковић, представљајући анализу пословања медија у прошлој години која је темељена на јавно доступним подацима Управе прихода и царина, рекао је да су медији, у којима је било 1 939 запослених, у прошлој години имали симболичан приход од 50,3 хиљада еура.
-Укупни приходи свих медија били су 47,47 милиона еура, од чега приходи из буџета 25,03 а од маркетинга око 20 милиона еура, док су расходи били 47,42 милиона, што показује да је пословање медија отежано и да се усложњава. Један од разлога је што имамо огроман број медија на овако малом простору – чак 222. Ту постоје и они који нису регистровани код надлежних државних органа па Црна Гора има свјетски рекорд по броју медија у односу на број становника, навео је Крачковић.
Он је казао да, према подацима до којих је СМЦГ дошао, у јуну у Црној Гори ради 130 портала, док је електронских медија, односно радио-станица и телевизија 69.
-У Црној Гори сваког дана излазе и три новине, ту су и два недјељника, 15 периодичних издања, као и једна новинска и двије телевизијске агенције. Највећи приказани плус у прошлој години имао Јавни сервис РТЦГ, али он се са 90 % финансира из државног буџера. Локални јавни емитери су укупно приказали позитивно пословање али је добар дио те приказане добити у ствари покривање вишегодишњих дугова за порезе и доприносе, па се у неким од ових медија и даље дугују зараде из претходног периода, рекао је Крачковић. Он је казао да се дневна и недељна штампа и даље држе, упркос паду тиража са којима су суочене, док су све привате телевизије, осим једне, приказале огорман минус у пословању.
Државна секретарка у Министарству културе и медија Мирјана Масловар навела је су професионални медији темељ демократског друштва, које може да напредује само ако грађани имају поуздане информације, као и да је њихова визија Црна Гора као демократско друштво у коме запослени у медијима професионално раде у интересу грађана.
-Ако узмемо у обзир да је у овој години измјенама бројних колективних уговора побољшао социо-економски положај грађана Црне Горе, остајемо забринути што највећи дио запослених у медијима није успио да, преговорима у својим матичним кућама, обезбиједи боље услове за свој рад. Министарство је отворено да пружи подршку како би се положај запослених у медијима побољшао. Планирано је да иницира одлуку Владе о повезивању стажа новинарима. Такође, имамо информацију да медијски синдикати преговарају са Министарством финансија о изради и потписивању првог Гранског колективног уговора за област медија, што ће значајно унаприједити положај запослених у медијима, рекла је Масловар.
Предсједница Европске федерације новинара Маја Север казала је да људе који су у синдикатима и удружењима веже страст за одбрану новинарства и свијест колико је важно за поједнице и друштво, као и да свједочи колико је крхка позиција независног новинарства не само на Балкану него и у Европи.
-Оно за што се боримо је да осигурамо услове да новинари слободно и професионално раде кавлитетно новинарство и тако буду на услузи грађанима. Видјели сте у посљедњим догађајима колико је то важно за мир и за демократију. Европска федерација новинара од почетка заговара и подржава снажну и учинковиту регулативу. Једноставно, живимо у времену када нам треба законодавни механизам и систем правила понашања како бисмо осигурали да новинари могу слободно објављивати, навела је Север и додала да нема земље у Европи у којој се новинари не суочавају са пријетњама, нападима, истичући да починиоци често пролазе некажњено.
У панелу посвећеном томе како синдикати могу помоћи, координаторка Секције младих и фриленсера Синдиката медија Црне Горе, Ивана Влаовић истакла је да је главни задатак Секције да се млади упознају са предностима синдикалног организовања и да се поруше владајући стереотипи о синдикатима.
Предсједница Синдиката запослених РТЦГ и потпредсједница Синдиката медија, Јадранка Дробњак истакла је да је синдикална борба има велики значај за побољшање социо-економског положаја запослених у Јавном сервису.
Психолошкиња Драгана Ђокић, казала је да су запослени у медијима свакодневно изложени бројним стресорима те да је ово питање којим се морамо више бавити.
