Поводом канонизације Светог свештеномученика Михаила Барбића,пароха кртољског, у цркви Светог Николе у Котору, данас је служена Света архијерејска литургија предвођена Његовом високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским Јоаникијом, са више архијереја, свештенством, монаштвом и вјерним народом.
Кратак живот испуњен Божијом промисли употпунио је свештенством у свом мјесту баш као што је одувијек желио, казао је Митрополит Јоаникије након служене литургије.
-Свештеномученик Михаило Барбић, пострадао почетком 1945.године, поживио је свега 46 година. Рекли би, кратак живот, али живот испуњен великим трудовима ради славе Божије, смислом, добрим дјелима, хођењем за Христом, трновитим уским путем. Од својих најмлађих дана желио је да постане свештеник по узору на свог великог стрица протојереја дубровачког Саву Барбића који је такође страдалник Христов из Првог свјетског рата. У то вријеме, школовао се у Кртолима, Дубровнику, Задру и Сарајеву. Био је познавалац језика и пожурио да што прије прими јарам Христов,односно свештеничку службу. Желио је да служи у Боки и то баш у свом завичају, Кртолима, знајући библијске ријечи да нема пророк плате у мјесту своме, казао је Митрополит Јоаникије.
Радећи на свом позиву, бавио се стварима како би придобио народ, радећи све у име Христа, додао је г. Јоаникије.
-Био је парох морињски, потом кртољски, вјероучитељ, а након тога и војни свештеник. Цијело вријеме брусио је свој карактер. Бавио се и писањем, био велики родољуб, оснивао удружења, покретао омладину, био “магнет” за млади свијет. Када је тражио од епископа бококоторског Кирила да пређе у кртољску парохију, рекао му је да сачека, видјевши велике успјехе његове у парохији морињској, казао је Митрополит Јоаникије.
Митрополит Јоаникије истакао је да је Свештеномученик Барбић је од тадашњег митрополита добио благослов, који је мало коме давао.
-Један од његових дјела је почетак обнове манастира Превлаке. Долазио му је тадашњи митрополит Гаврило Тожић у посјету и толико је био задовољан његовим радом да када су се поздрављали загрлио га је и као отац сина пољубио и благословио. Велики и строги, помало горопадни Гаврило Тожић да покаже такво осјећање према неком свештенику се ријетко догађало. Да ли је он тада имао неки предосјећај од Бога да ће млади Михаило пострадати мученички за Христа? Када Бог објављује свете онда се свака ситница из њиховог живота гледа из неког новг угла, из небеске перспективе,истакао је он.
Као што се Господ Исус Христос прославио, по ријечима г. Јоаникија, тако је и свештеномученик Михаила Барбића заслужио вјечни вијенац славе и правде Божије.
-Михаило је доживио ту судбину од својих ближњих, можемо рећи од своје браће, веома блиских познаника и појединих парохијана. То су била времена великих искушења, ратно, зло вријеме, народ подијељен и он колико је год могао, радио је на помирењу народа, спашавао људске животе и давао све од себе да што више помогне. Такви угледни свештеници који су спашавали сметали су онима који су тада преузимали власт. Оклеватан је на најсрамнији могући начин, а све оптужбе су се показале лажним. Мучен је у которском затвору, задављен и бачен у септичку јаму, казао је г. Јоаникије.
Све је учињено да се спомен на име Свеца затре, и како је казао митрополит Јоаникије, његова породица изгубила је оца и тешке дане претрпјела после рата, али добила је Свеца, заштитника њиховог дома и молитвеника пред престолом Божијим. Породица Барбић од Бога је изабрана и почаствована, а та почаст дошла је кроз велико страдање.
Литургији су присуствовали предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић, предсједник Општине Тиват, Жељко Комненовић и предсједник Општине Котор,Владимир Јокић.
По одлуци Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве , донесеној на мајском засиједању прошле године, свештеник Михаило Барбић уписан је у диптих светих као свештеномученик, а за дан његовог литургијског прослављања одређен је 22.јануар.
