Одборници су данас, у наставку седме сједнице локалног парламента, усвојили Одлуку о давању сагласности на Споразум између Општине Херцег Нови, Јавног предузећа Жељезница Федерације БиХ Сарајево и станара Жељезничке зграде бр. 11, 13 и 13а у Зеленици, према којој ће Општина исплатити ревалоризовани износ цијена откупа станова, са каматом, односно 50.576,81 еура ЈП Жељезнице БиХ ради разрјешења судског спора, који траје око пет година. Тиме ће 15 породица ријешити власничко питање над становима у којима живе деценијама и које су откупили 1992. године од ЈП за комуналне и стамбене послове Херцег Новог.
Главни администратор Општине Херцег Нови, Ненад Ђорђевић у уводном излагању истакао је да је ријеч о проблему који је рецидив из 1992. године, те да је локална управа на иницијативу грађана Зеленике, претендената на право својине на становима у наведеним зградама, ушла у рјешавање овог проблема.
– Ушло се у преговоре са Жељезницом Федерације БиХ због сложености БиХ као државе. Они су нас упутили на Агенцију за приватизацију БиХ. Са њима су пар година вођени преговори. Баратало се са великим свотама новца. Наш конзистентан став и предлог у преговорима је био да се цијена откупних станова из 1992. ревалоризује и да се на тај начин обештети ЈП Жељезнице БиХ. Чињеница је да су станови откупљени 1992. године, да су тадашњи носиоци станарског права, на основу права на откуп станова, исте откупили од ЈП за комуналне и стамбене послове Херцег Новог, те да је Општина Херцег Нови дала право на откуп станова преко своје јавне службе, потписала уговоре о откупу станова, приходовала износ новца на име цијена откупа. Чињеница је да се у каснијем временском периоду утврдило да је власник свих откупљених станова Жељезница БиХ, те да су лица која су откупила станове остала без права својине и да не могу ријешити своје својинско правне односе на предметним становима, на које имају право сходно уговорима о откупу станова, који су касније дерогирани утврђивањем власништва у корист Жељезница БиХ – навео је он.
Како Општина Херцег Нови, као страна која је приходовала износ новца у тадашњим динарима на име откупа, сада нема други начин да ријеши право на својинско власништво садашњим станарима тзв. Жељежничких зграда у Зеленици, након скупштинске Одлуке о закључењу оваквог споразума, укључиће се у судски спор и споразумно ријешити однос између станара зграда, раније носилаца станарског права и ЈП Жељезнице БиХ, јер би евентуално рјешавање стамбеног питања захтјевало би милонске износе, па тако би сви уговори о откупу станова били без правног дејства.
– Наш конзистентан став је након инстанционог рјешавања захтјева Општине Херцег Нови од надлежних органа БиХ усвојен, тако да је усвојен и захтјев да се ревалоризују динарски износи у данашњу валуту, с тим што је захтјев Жељезнице БиХ да се плати и камата на тај износ, која тече од 92. године. Све укупно, према налазу судских вјештака и главница и камата би износила нешто преко 50 хиљада еура. На тај начин становници жељезничких зграда у Зеленици рјешавају свој својинско-правни статус на непокретностима, на којима су раније имали станарско право и за које су закључили уговоре о откупу станова и изгубили право на својину станова, због чињенице да се касније утврдило како је власник станова станова ЈП Жељезници БиХ. Станари су са правом тражили од Општине Херцег Нови да се укључи у рјешавање спорног правног односа јер губе некада стечена права, уговори о откупу не производе правна дејства, те не могу рјешити свој статус. Исход судског спора је неизвестан, а право на откуп стана у времену садашњем, не могу остварити, јер се ради о тржишним вриједностима станова – појаснио је Ђорђевић.
Одброник ДПС-а Небојша Калуђеровић похвалио је документ, истакавши да је јако прецизан, садражајан и објашњавајући, али уз коментар да је сарајевско Јавно предузеће имало пуно право да тражи реституцију, због чега је затражио од Ђорђевића појашњење који је био мотив да Жељезнице пристану на износ од 50,5 хиљада еура, да ли им је из локалне управе нешто друго обећано као компензација или постоји прани разлог због којег не могу наплатити квадрате тих станова по тржишној вриједности и да ли у Херцег Новом постоји још оваквих случајева.
Ђорђевић је појаснио да је став Општине био да се новчани износ из 1992. пренесе у садашње стање, а до износа је дошао финансијски вјештак из БиХ. Поред тога, казао је да није упознат да у Херцег Новом постоји још оваквих случајева.
Скупштина је данас усвојила одлуку о давању сагласности за закључење судског поравнања између Опћине Конавле и Конавоског комуналног друштва са једне стране и Општине Херцег Нови и предузећа Водовод и канализација Херцег Нови са друге стране, коју је образложио секретар за комуналне дјелатности Василије Сеферовић а по којој ће херцегновски Водовод од 1. јануара за транспорт воде кроз Хрватску умјесто 25 000 мјесечно плаћати 33 000 еура.
Одборница ГП “Идемооо” др Оливера Доклестић сматра да је преговоре са конавоским комуналним предузећем требало водити на другачији начин. Казала је да је споразум направљен на штету Водовода ХН те да би онај ко је преговарао требало да сноси одговорност за додатних 96 000 еура годишње које би, по њеном мишљењу, требало да уђу у трошковник општине а не Водовода.
-Споразум има много недостатака. Не помиње се количина воде која се транспортује, не помиње се стање, не помиње се какав је статус саобраћајнице или тог читавог појаса кроз који је постављен цјевовод. У моје вријеме је уложено 300 000 еура у санацију цјевовода кроз Конавле и било је неких других инвестиција, и све то улази у овај споразум. Међутим ако причамо о неким партнерским односима двије земље које ће сутра бити заједно у ЕУ, мислим да овај споразум прави велику штету Херцег Новом. Имам сумњу да се иза њега крије нешто друго, да желимо можда да навучемо омразу на наше комшије , да би могли да овај цјевовод маргинализујемо у неком тренутку у корист неких питања и значаја ХН и његових изворишта и можда довођења воде из Требиња преко Ситнице да би ушли у нешто што би нас можда убило, а то је улазак у регионални систем водоснабдијевања, казала је Доклестић.
Сматра да овај цјевовод треба Општини ХН и нашем предузећу да омогући да остане независан од других државних стратешких курсева у укрупњавању водоводних предузећа.
-Овом споразуму недостаје начин и квалитет одржавања и недостају количине воде које се транспортују, казала је Доклестић и подсјетила да је ХН омогућен доток од 900 l/sek а сада добијамо 490 l/sek. Љети се, како каже, та количина спушта испод 400 l/sek, јер цјевовод има доста нелегалних прикључака.
Предсједник Општине Стеван Катић је подсјетио да је цјеводовод пуштен у рад за вријеме СФРЈ и да сада морамо да договарамо коришћење тог цјевовода. Објаснио је да се цијели тај појас у њиховом катастру води као жељезничко трупло у власништву општине Конавле.
-На састанку са представницима Конавоског друштва тражено је од нас да цијена крене од септембра, што нисмо могли да прихватимо и договорено је да то буде од 1. јануара. Њима представља проблем цјевовод који је у незадовољавајућем стању, посебно у дијелу Звековице. Да би се санирао цјеводод у претходном периоду је рађена анализа и то би требало да кошта око 1,5 милиона еура. Ми смо тражили да то уђе у међудржавни споразум и ми морамо ући у тај пројекат, како би у континуитету добијали воду. Морамо заједно са државом расписати тендер и наћи извођача који ће посао урадити по документацији која је стигла од реномиране грађевинске фирме, казао је Катић.
Одборник Демократа Боро Лучић је казао да ће овај уговор имати два анекса који ће потписивати заједно између водоводних предузећа.
-Они сада заједно раде на двије ствари, прва је инвестиционо одржавање, и надам се да ће Влада помоћи у финансирању. Друга ствар тиче се рестрикција и оне ће бити наша будућност док не нађемо алтернативни правац водоснабдјевања. Други анекс би требао да буде управо начин на који могу да се добију додатне количине воде са изворишта Јута у Конавлима да бисмо могли током рестрикција смањити њихову дужину, казао је Лучић.
Истакао је да Конавле не користи воду из истог цјевовода јер су изградили нови, те да би питање нелегалних прикључака требало заједнички рјешавати. Додао је да се мора радити на томе да добијамо воду са двије стране.
-Ми смо урадили један технички концепт добијања воде са стране Требиња преко Ситнице. То је прихваћено и од стране Министарства и Свјетске банке. Да ли ће се то десити видјећемо, али мислим да је веома битно да се деси, казао је Лучић.
У оквиру обједињене расправе о реструктурирању Друштва за изградњу водоводне и канализационе инфраструктуре и Водовода , секретар за комуналне дјелатности Василије Сеферовић је објаснио да је ово први корак ка спајању предузећа.
Одборница Грађанског покрета „Идемооо“ Оливера Доклестић казала је да је против ове одлуке због тога што колектор и постројење немају технички пријем, што значи да не би требало да буду у функцији. Сматра да ће ова одлука додатно финансијски оптерeтити Водовод.
-Све што се дешавало са колектором и постојењем давно је ушло у домен кривичне одговорности. Врло је необична одлука да се спајају ова два предузећа јер ће на својим леђима то да осјети Водовод. Мораће да прихвате нешто што не ваља и све ануитете за отплату и запослене из Друштва. Све је то удар на ликвидно предузеће, казала је Доклестић.
В.д. директора Водовода Зоран Бијелић објаснио је да ће се усвојити одвојено планови и програми Водовода и Друштва. Сматра да неће бити додатног финансијског оптерећења Водовода.
-Приликом спајања програм рада и финансијски план ће доћи обједињени тако да неће бити велики финансијски удар на предузеће. Општина ће спајањем пребацити Буџет Друштва на Водовод. Ово је иницијални акт и слиједи израда Елабората и уговора о спајању предузећа који ће дефинисати обавезе Водовода. Најмањи проблем су радници, јер је већи дио на буџету Водовода, казао је Бијелић.
Одборник ДПС Владимир Косић казао је да данас ово питање ријешавају Одбори директора, а требало би Скупштина, док је његов партијски колега Дејан Стојадиновић оцијенио да ова одлука доноси проблеме и да може довести и до блокаде Водовода.
Одлука је већином гласова усвојена.
У наставку редовне сједнице локалног парламента усвојене су Одлуке о урбаној санацији, а дата је сагласност и о успостављању сарадње и братимљења између Општине Херцег Нови и града Лобеца. Усвојен је и Предлог одлуке о линијском градском и приградском превозу путника на територији општине, а одборници су већином указали да се приликом одређивања аутобуских стајалишта мора водити рачуна о безбједности, јер је велики број њих тренутно небезбједно.
Скупштина је данас усвојила одлуку о плану давања годишњих концесија на територији општине Херцег Нови за 2026. годину.
Секретар Владислав Велаш је казао да се план усваја у циљу изградње панорамске гондоле Игало-Илиница. Како је рекао гондола мора бити предмет концесије а у наредном периоду ће се радити озбиљна студија и већ се разговара са двије свјетске фирме.
-Резултат тога биће концесиони документ који ће дефинисати све услове много прецизније и о којем ће Скупштина у наредном периоду расправљати. Вјерујем да ће ово бити одличан пројекат, казао је Велаш.
Одборник Косић сматра да треба обогатити туристичку понуду и да ће гондола сигурно томе допринијети. Упитао је и зашто није потребна израда Елабората заштите животне средине.
-Који су модели заштите локалне управе у односу на оно што ће концесионар радити, и на колико година је у плану концесија, питао је Косић.
Одборника НСД Митра Кисјелицу интересовало је колико је концесионо подручје, коју површину захвата и да ли је то имовина Општине.
-Које су то препреке још за реализацију овог пројекта и када истиче рок извођачу за изградњу овог пројекта?, питао је Кисјелица.
Одборница Доклестић каже да је ово механизам за једну концесију и да није ријеч о стратешком плану.
-Овакви пројекти морају да имају више предлога локација и да се изабере најбоља. Ми данас гласамо прије него што знамо да ли је пројекат јавни интерес. Колики ће бити приход општине, колико ће запослених имати, какви су ризици ако пројекат не успије, питала је Доклестић и додала да посебну пажњу изазивају пратећи садржаји на Илиници. Истакла је да се не зна колика је концесиона накнада, колика ће бити цијена карте и да ли је то инфраструктура за грађане или екслузивни туристички производ.
Одборник Лучић је казао да је гондола дефинисана још раније, просторним планом из 2018. године, када је планиран и панорамски лифт код Дворане Парк. На основу тога су, како је рекао, издати УТ услови и Влада је расписала тендер.
-Да би се било шта урадило мора да постоји план. Да би се урадио елаборат а на основу њега и концесиони акт. Зато данас дајемо сагласност на једну ствар на коју општина може да да евентуалну концесију а то је гондола. Пројекат иде својим током и мислим да ће она бити изграђена до сезоне. Имамо годину дана да видимо на који начин њом управљати, казао је Лучић.
Одборник Стојадиновић каже да не постоје јасни планови.
-Имате групу грађана из насеља Риверсајд који су против тога да гондола пролази изнад њихових зграда. По закону морате имати сагласност етажних власника, сматра Стојадиновић. Додаје да први пут одборници чују да ће на Илиници бити ресторан. Истиче да би за 12 милиона гондола могла бити изграђена од Шквера до Шпањоле, што би можда, по његовом мишљењу, било економски оправданије.
Секретар Велаш је појаснио да раде на одрживом пројекту како општина не би морала да издваја додатна средства у наредном периоду. Након мастер плана концесиосног подручја, како је рекао, тачно ће се знати зона у којој ће се одвијати активности. Идеја је да садржаји на Илиници, буду намијењени дјеци.
-ПУП Општине из 2025. потврдио је локацију дефинисана планом из 2018. године. Стратегија развоја општине такође је дефинисала овај пројекат као развојни који ће се реализовати у овом року, рекао је Велаш и додао да је Буџетом за 2026. опредјељено два милиона еура за панорамски лифт од плаже Бока до Дворане Парк.
-Планиран је и наставак након тога, прво до аутобуске станице, па даље до Шпањоле, нагласио је он.
Закључено је без изгласавања, уз гаранције које су дали предсједник СО Милош Коњевић и секретар Велаш да ће концесиони акт и сва документација бити пред одборницима када буде припремљена.
На сједници је именован и нови Одбор директора Комунално стамбеног предузећа, у чијем саставу су: Драган Коровић, Татјана Томашевић, Илија Бачановић, Јелена Рикало и Стеван Лепетић.
Сједница ће бити настављена у уторак, 30. децембра.
