„Шкрабија четврта“, аутора Тиха Даниловића, у којој су записана његова сјећања, лична и искуства заједнице у којој је растао, представљена је синоћ у фоајеу Дворане „Парк“.
Књижевник Никола Маловић је казао да љубав коју је капетан Тихо Даниловић показао према оцу није могла да стане у једну књигу, па је тако настало седмокњижје.
– Љубав коју је капетан Тихо показао према оцу превазилази оно што смо до сада имали у завичајној књижевности и у врсти књижевности заливских аутора. Тихо је описивањем оца постигао уникатан плаво-бијели менталитет Бокеља, дао моралне и етичке упоре, мисли као рецепте, којима се хиљаду пута одужио родитељу, истакао је Маловић.
Тихо као капетан и дипломата, казао је Маловић, зна да ваља баштинити оно што је најбокешкије у нама а то је суживот.
-Нема старе заливске фамилије без римокатолика или православца и зато морамо то чувати и његовати, казао је Маловић.
Он је захвалио аутору што је оставио мудре мисли јер ће, поручује, некоме ваљати.
-Када причате са Тихом имате утисак да не причате не са бокешким Сократом, јер је Сократ био мудар али ништа није записао, већ са неком врстом заливског Аристотела, који је видио свијета па ауторитативно може да да савјет, рекао је Маловић.
Карикатуриста Лука Лагатор описао је као је почела њихова сарадња. Одмах се, како је истакао, одушевио његовим рукописима које му је Тихо је оставио при првом сусрету.
-Он је толико посебан и необичан да га сви знају. Сви га цијене, воле да га виде и чују. Како слаже мисли, како одгонета, везе ка сингерица. Зове се Тихо из Боке, Ђеновића. Четири књиге је до сада написао, а ћераће до седам, мало ли је. Све његове књиге су под једним именом из „мештрове шкрабије“ . То је ладица, фиока. Шкаф, чоче, како не капираш. Нешто се мислим, како ни ми Катуњани немамо своју праву ријеч, па за ову, дрвену покретну пањегу користимо чак четири туђице, рекао је Лагатор и истакао да су све Тихове књиге пуне разборитих, паметних мисли које су живо сјећање на његовог покојног оца Нина, а Тихо је то све „спарића“ и „скапула“ од заборава.
-Ово су прави драгуљи, бисери, „алавије“, „атрокели“ , „тренћикуле“, „дрангулије“. Што, нисте разумјели!? Сјетите се колико ми Катуњанини имамо ријечи које су нам од некуда дошле. Тако ми Бог помога данас појма немамо ђе се ђедоше и куда су офијале од нас. Е, Тихо све те лијепе и пригодне ријечи које су се вјековима усадиле у наше биће, чува и спасава. Чува од нас самих и од оних који то баш „не шерују“ и „не лајкују“, казао је Лагатор.
До сада је написао 12 шкрабија и планира да уз ове четири, изда још три, казао је аутор Тихо Даниловић и додао да је захвалан што има четворо надарене дјеце за које вјерује да ће наставити писати након њега.
– Свима ћу вам поклонити по једну шкрабију. Не интересује ме никаква материјална корист. Знате, ниједан народ на земаљској кугли нема ријеч задужбина у свом језику, само наш народ има. Преко својих дјела наш народ задужује своје братственике, наследнике, будуће генерације, да то чувају и његују. Моја је жеља да преко ових књига на неки начин будем задужбинар свима вама. Надам се да ћете је прочитати, да ћете је полако и више пута прочитати јер, вјерујте ми, ништа ово није безвезе написано него смислено и с разлогом, казао је Даниловић.
И „Шкрабија четврта“, попут претходних, оплемењена је оригиналним илустрацијама еминентних аутора.
На промоцији је говорила и архитекта Власта Мандић, текстове је читала глумица Лидија Петроне, а вече је музички обојио бенд „Пријатељи“.
