Вијест о одласку Срђана Кољевића (1966 -2023) покренула је прво талас туге, а онда су услиједили они који су носили сјећања… Скоро да нема филма у коме је потписао сценарио, режију, или био косценариста а да није приказан често и награђен на Филмском фестивалу у Херцег Новом, и не само на нашем него и на европским и свјетским фестивалима.
Ти филмови трају и још ће трајати!
“Кажи зашто ме остави“, „Убиство с предумишљајем“, „Стршљен“, „Небеска удица“,“Сиви камион црвене боје“, „Клопка”, “Жена са сломљеним носем”, „Кругови”, „Бранио сам Младу Босну“…
За Филмски фестивал у Новом, а Срђан је волио и фестивал и Нови, обављао је годинама селекцију студентских филмова. Па и тим изборима је потврђивао да је с разлогом био омиљени професор и узорни ментор својим студентима. Филмови које је бирао били су изнад свега креативни а Срђанов избор такав да је вредновао једнако завидне продукције, филмове у једном кадру, забавне, документарне, анимиране, отварајући свим младим ауторима врата филмског стваралаштва…
Радовао се селекцији студентских филмова у Херцег Новом, чињеници да је окупљао студенте са академија и факултета од Скопља до Љубљане и говорио „будући да је ово једини програм студентских филмова на неком фестивалу у региону који је конципиран и профилисан на овакав начин – сигурно је да оваква ексклузивност гарантује будућност“. И тој будућности је допринио.
Трајаће и у раду генерација Кољевићевих студената његов драгоцјени наук…
Смрт је тешка,али све што нам је Срђан Кољевић оставио, како нам је рекао у једном давном разговору, баш као и филм коме је посветио живот, треба да „подстиче ка напред“.
Кад се овог љета заврти први филм на Канли кули, на новом филмском фестивалу, када иза платна погледамо на бескрај неба и мора, један ће талас зашумити његову поруку охрабрења, подстицања да идемо напријед. Ми који смо познавали Срђана, препознаћемо и његов осмјех у свјетлости неке звијезде, оном трачку свјетлости и племенитости коју је Кољевић додавао стварности, својим филмовима, дружењима, свијету, свему што је радио.
Трајаће сјећање, а док траје и Срђан ће бити ту.
