Из Београда је стигла тужна вијест да је 2. августа, након краће болести, у 75. години преминуо познати шахиста, фидемајстор Срђа Драгашевић.
Осим према својој породици, Срђа је посебну љубав гајио према шаху, а његов одлазак са животне сцене растужио је и велику шаховску породицу Црне Горе.
Срђа Драгашевић рођен је 1949. године у Београду. Играо је за „Рудар“ из Пљеваља, „Херцег Нови“ и „Мимозу“ (Тиват), а последњих 25 година живио је у Ђеновићима. Послије родних Пљеваља, Срђа је највише волио Херцег Нови и са стогодишњим оцем Вуком је у Ђеновићима топлином, разговором и емоцијама сабирао своје пријатеље – шахисте.
Срђа је као инжењер био један од водећих привредника Југославије. Био је директор супер турнира Никшић који је 1983. године организовао заједно са Станиславом Ћаном Копривицом, на коме су играли Каспаров, Таљ, Спаски, Петросјан, Ларсен, Портиш, Глигорић, Ивановић… Као успјешни привредник у Румунији, омогућио је учешће на турнирима у овој земљи многих играчаса ових простора, а своје прве велемајсторске норме освојили су Никола Ђукић и Блажо Калезић.
Био је предсједник Шаховског савеза Црне Горе од 2004. до 2011. године. То је период када је Шаховски савез Црне Горе примљен у ФИДЕ и ЕЦУ, а Црна Гора је вела шах у школе, организовала велика званична такмичења, први пут самостално наступила на олимпијадама и екипним првенствима Европе, организовала непоновљиве викенд гран-при турнире… Било је то раздобље великог узлета црногорског шаха.
Послије двоструког мандата предсједника Савеза, био је предсједник Скупштине ШСЦГ. Никшићани су му посебно захвални јер је значајно помогао организацију меморијала “Владимир БатоКонтић”. Свесрдно је помагао и пјеваљске шахисте, а посебно је био посвећен раду са младима. Са Предрагом Вујовићем и Ранком Шабановиће у Бијелој је рганизовао Фестивал младих, а залагао се да Новљана имају један, али јаки клуб.
Послије његовог одласка са функције предсједника ШСЦГ у Савезу постоје три лиге у мушком саху, женска лига, 30 регистрованих клубова са преко 1 200 регистрованих играча. Одржана су кадетска Првенства Европе, Сениорско појединачно Првенство Европе, Балкански Гран-при турнири Бар, Цетиње, Тиват, међународни омладинским турнир Цетиње, Балканско јуниорско првенство Пљевља. Ту је и учешце на скоро свим балканским, европским, сениорским, кадетским и омладинским првенствима у појединачној и екипној конкуренцији, као и олимпијадама, што је само дио богатог програма који је реализовао ШСЦГ.
У том периоду су остварени многи блистави резултати. Треба напоменути да као мала земља, која има мање становника него многе државе регистрованих шахиста. Црна Гора постала је препознатљива по спорту на црно –бијелом пољу. Резултати велемајстора Драгише Благојевића на Олимпијади у Дрездену и његова златна медаља на четвртој табли, те неколико резултата кадета на Европским и свјетским првенствима са пласманом међу 10 – 15 најбољих, треће мјесто екипно на Првенству Европе за ветеране у Грчкој, само су дио успјеха шахиста Црне Горе на међународној сцени, као и неколико титула првака у мандату Срђа Драгашевића, који је био и предсједник Балканске шаховске федерације.
Срђа је био омиљен и као играч и као саговорник. Како је записао његов колега по титули и селектор репрезентацији Црне Горе у његовом пресједничком мандату Драган Попадић – снажна је била његова љубав према Пљевљима, Херцег Новом и Ђеновићу и према шаху Црне Горе. Овај омаж Срђи Драгашевићу тек скромна захвалност према овом благородном човјеку, који је шаховским фигурама спајао, а богме и миловао људе. Такав човјек не умире онда кад му у разореном тијелу клоне болна душа и срце престане да куца, већ онда кад га забораве његови савременици и кад његови пријатељи престану да говоре о њему. Његов цјелокупни рад, а шаховски посебно, остају као трајни споменик једног човјека и његовог живота.
Кремација посмртних остатака Срђe Драгашевића биће обављена 10. августа на Новом гробљу у Београду.
