Након краће болести, у 72. години преминуо је познати фудбалер, члан шампионског тима Жељезничар из Сарајева у сезони 1971/72 и репрезентативац Југославије, а касније тренер и фудбалски радник, Слободан Којовић.
Којовић је рођен 1952. године у Сарајеву. Као члан Жељезничара од 1962. до 1980. прошао је све селекције тима са Грбавице, поставши првотимац 1970. године. У сезони 1971/72. под стручним руководством Милана Рибара, Жељезничар је постао шампион Југославије.
Био је то састав: Слободан Јањуш, Драган Којовић, (брат од стрица Слободана Којовића), Велија Бећирспахић, Благоје Братић, Јосип Каталински, Енвер Хаџиабдић, Бранимир Јелушић, Божидар Јанковић, Јосип Букал, Един Спречо, Авдија Дераковић, Слободан Којовић, Фахрија Хрват, Џемалудин Шербо, Нусрет Кадрић, Хајрудин Сарачевић, Милош Радовић и Жељко Родић. У тој феноменаланој за њих сезони у трци са Црвеном звездом први су прошли кроз циљ. Слободан Којовић је био десно крило, а носио је дрес са бројем 7 од 1970. до 1980. године. Одиграо је 243 утакмице за клуб из Сарајева и постигао 55 голова.
Којовић је од 1980. до 1982 . играо за тада најбољи клуб у Белгији, екипу Стандарда из Лијежа.
Деведесетих година прије рата у БиХ, Којовић је као правник био службеник Републичког МУП БиХ да би од 1992. године постао становник Херцег Новог. Радио је све до недавно на афирмацији фудбала, нарочито са младим у Игалу, Орјену, ФК Бока Метал, који је претача каснијег Обилића.
Којовић је са пионирима Орјена 2004. године освојио титулу првака Црне Горе, када је био успјешнији од Младости, да би на стадиону Партизана био побјеђен у полуфиналу од црно белих за првенство СР Југославије.
Слободан Којовић је помогао своме брату од стрица Драгану, да у Дјечијем дому Младост од 1994. до 1998. године буде формиран ФК Младост, који су чинила дјеца штићеници дома из Бијеле, а Драган Којовић је био шеф стручног штаба. У почетку Слободан Којовић био је његов помоћник.
Oд 2000. године водио је сениорску екипу Орјена, а више од двије деценије бавио се радом у школама фудбала у Зеленици, Бијелој, Игалу и Суторини. Из те школе потекли су бројни фубалери који су играли у клубовима у Херцег Новом, Црној Гори, Србији, али и Шпанији и Њемачкој.
Слободан Којовић је заједно са својим саиграчем из Жељезничара Василијом Чилом Радовићем био руководилац данске школе фудбала, коју је финасирала УЕФА за талентовану дјецу из Црне Горе.
Увијек је био привржен фудбалу. Његово фудбалско знање било је цијењено и у Сарајеву, Лијежу, Београду, завичајном Требињу, Херцег Новом, Котору, Цетињу. О вриједностима спорта научио је и сина Александра који је најприје био одличан ватерполиста Јадрана у генерацији Владимира Гојковића, а затим фудбалер капитен и директор ФК Игало 1929.
Хвала Слободану Којовићу за фудбалске и људске врлине које ће памтити сви они са којима је играо, а касније као тренер посебно у Херцег Новом радио и дружио.
Датум сахране Слободана Којовића биће објављен накнадно.
