Велика породица ФК Игало остала је без свог најстаријег члана. У Игалу је, у 85 години, преминуо најстарији фудбалер Игала – Аксентије Бато Пејановић. Са животне сцене отишао је један од најбољих голмана клуба, који је основан 6. децембра 1929. године.
Чудна је била каријера односно голмански пут младића рођеног 1938. године, који је у сезони 1955/56 почео да тражи своје мјесто међу стативама у дресу Игала.
Као омладинци Бато и остали фудбалери Игала били су у групи са Ловћеном, Радничким из Никшића и Будућности из Титограда. Тада није било неких значајних резултата мада се сви тадашњи актери сјећају освајања Купа Боке, када је на домаћем терену у Игалу побјеђен Гарнизон Превлака са јаким саставом који су чинили фудбалери војници са простора бивше земље служећи ЈНА у овој средини. То је, како нам је у децембру 2019. свједочио Бато, било вријеме када се ОФК Игало такмичило у Јужној регији, заједно са Искром из Даниловграда, Јаворком из Никшића, Зором из Спужа, Морнаром из Бара.
Годину прије престанка рада, Игало се такмичило у Јужној регији, а носиоци игре били су Јово Гего Табаковић, Станко Кухар, Мустафа Гаро Авдић, Шпиро Вуковић, Миро и Момо Влаовић, Нушо Зенилагић, Стево Маловразић и други. Многи од њих, старијих фудбалера којих је нажалост све мање, причали су и на акдамији Игала прије три године о Батовим бравузорним одбранама.
У својој причи о Игалу Бато нам је казао да му је узор био славни Милош Шошкић који је само који дан прије Бата отишао у вјечност. Послије расформираног Игала, Бато Пејановић се нашао кратко у Сутјесци из Никшића, а онда је напустио фудбал али је Игало остало је у његовом срцу све до јуче када је оно стало.
Аксентије Бато Пејановић биће сахрањен сутра (четвртак) на гробљу у Игалу.