Напустио нас је и Драган Мрачевић, дугогодишњи посвећени туристички радник, заљубљеник у Боку, Нови, море и једрење, пријатељ умјетности и умјетника, оснивач галерије „Спинакер” која је именом свједочила његову љубав према мору и једрењу. Радом је, од 1995. године, свједочила Драганову креативност, непресушну добру вољу да увијек више и боље промовише културу, историју и туристичку понуду Херцег Новог.
Десетак година организовао је Драган у галерији Спинакер међународну ликовну колонију, у вријеме трајања Празника мимозе. Под његовим кровом окупљали су се и стварали сликари из Црне Горе, Србије, Бугарске, Македоније, Грчке, Италије, Француске, Јужне Кореје, Хрватске, БиХ, Словеније, Аустрије, а он је говорио да је сликарство „љубав и њежност”, да морате да волите људе да бисте вољели слику, да морате радом да стварате добру енергију и емоције које ће онда умјетници и сви гости из Новога однијети у свијет.
Његови гости су говорили – инспиративан је Херцег Нови али добра атмосфера у галерији Спинакер је оно што додатно покреће. То су били разлози због којих су се годинама враћали граду и Спинакеру.
И сликарски бард Војо Станић имао је пуно повјерење у Драгана Мрачевића па је из тога и вишедеценијског пријатељства настала фотомонографија „Војо и море”. На промоцији је Драган, с пуно разумијевања, њежности и љубави неопходних свакој умјетности рекао да Војо Станић једрећи слика, а сједећи у свом атељеу, у кратким зимским данима, једри. Отуд са његових платана промичу путнички бродови и једрењаци и браздају воде залива… Књига „Војо и море“ била је и остаје важан прилог историји умјетности не само Црне Горе већ и региона.
Галерија Спинакер, захваљујући предусретљивости и традиционалном бокешком гостољубљу Драгана Мрачевића постала је у једном периоду респектабилни репрезент ликовног живота града. Не смијемо заборавити, Драган је био стални учесник Малог салона херцегновских галерија и један од оних који су истрајно и искрено подржавали међународни фестивал „Бруна Шпилер” дарујући годинама слику као награду најуспјешнијим учесницима.
Знао је да похвали све што је у граду било за похвалу и да с пуно пажње критикује оно што није ваљало. Драган је заслужио дуго сјећање а његова душа мир и велико бијело једро на небеским пространствима.
