У Београду, у 93. години, преминуо је познати доктор медицинских наука, професор, пуковник у пензији Рајко Вукашиновић, дуго година становник Херцег Новог и начелник тадашње Војне Болнице у Мељинама. Осим медицине којој је посветио живот Вукашиновић је остварио запажене резултате као публициста, биљежећи историју родних Зубаца и Требиња.
Др Рајко Вукашиновић рођен је 1929. године. Отац Панто и мајка Ане Вукашиновић васпитавали су га као и сву своју дјецу на традицији слободарства орјенских горштака којима је припадао и зубачки првак, Рајков стриц Ђоко. Послије завршене основне школе на Зубцима и гимназије у Требињу, у којој је био један од најбољих ђака у стогодишњој историји ове образовне установе, уписао је Медицински факултет 1956. године. Завршио је студије медицине у Београду, као стипендиста Југословенске народне армије и стекао чин поручника санитетске службе. Љекарски стаж обавио је у Војној болници у Сплиту и Војној болници у Мељинама. Као љекар опште праксе наставио је рад у гарнизоној амбуланти у Кумбору и на школском броду „Галеб“ Југословенске ратне морнарице. На „Галебу“ је као члан медицинског тима Јосипа Броза Тита од фебруара до априла 1961. године био на путу мира земљамама Западне и Сјеверне Африке.
Специјализацију из интерне медицине положио је 1965. године на ВМА у Београду а специјално образовање из подводне медицине у Поморском центру Југословенске ратне морнарице у Пули и Поморском центру Краљевске морнарице у Великој Британији. Никада др Рајко није престајао да надограђује стечена знања па на београдској ВМА, Клиници за гастроентерологију у Љубљани и Центру за гастроинтестиналну ендоскопију у Француској завршава субспецијализацију из гастроентерологије и стиче звање гастроентеролога. Усавршавање и стручну каријеру заокружио је бавећи се међу првима медицинском информатиком и изградњом информационих система у здравству Југославије, а искуство је стицао боравећи у више центара из те области у Америци, Холандији, Италији и Аустрији. Био је и члан Свјетског удружења за превентивну кардиологију.
Др Рајко Вукашиновић био је члан или руководилац више стручних медицинских организација и часописа, учествовао у више стручно-медицинских скупова, објавио преко 120 научно-стручних радова, више од 30 стручно-научних саопштења на конгресима, симпозијумима и савјетовањима. Годинама је био члан редакције референтног часописа Acta medica medianae, редовни члан Српског љекарског друштва, Удружења гастроентеролога Југославије, геронтолошког удружења Југославије, потпредсједник Удружења медицинске информатике Југославије, оснивач и предсједник Интернистичке секције љекарског друштва Црне Горе, потом и Србије и члан више хуманитарних организација.
Звање примаријуса стекао је 1974. године а докторску тезу је одбранио на Медицинском факултету у Нишу 1978. године. Наставничка звања доцента и ванредног професора стекао је на катедри за интерну медицину ВМА. Радни вијек љекара специјалисте интернисте гастроентеролога провео је у Војној болници у Мељинама и Војној болници у Нишу, а последње године стручног рада, до пензионисања 1989. године, у управи ВМА у Београду, граду у коме је и живио са супругом др Зорком Лазаревић Вукашиновић.
Једнако као медицини др Рајко Вукашиновић био је истрајно посвећен свом животном хобију – писању. Као студент био је члан редакције листа „Студент“ у вријеме када су се ту ангажовали Владимир Булатовић Виб, Јован Ћирилов, Слободан Селенић, Раша Попов, Милорад Миле Марковић. Послије стручних и научних радова, као пензионер, посветио се истраживању коријена породице Вукашиновић и прошлости завичаја, зубачког и требињског краја. Његов допринос тој историји су наслови: „Породица и родбина Вукашиновић из Зубаца(1550-1998)“,“Протокол народа Зубачког батаљона из Херцеговачког устанка (1875-1878)“, „Зубци под Орјеном у Херцеговини“, Биографија истакнутих Требињаца од 15. до почетка 20. вијека и „Војвода Лука Лаков Вукаловић“.
За предан рад др Рајко Вукашиновић стекао је бројна признања, само ЈНА наградила га је са осам медаља, а потом је стигло и оно које се најтеже заслужује, оно које додјељују најближи – Признање Видовданског сабора народа Зубаца.
Изузетан радни ангажман др Рајка Вукашиновића свједочиће и данас бројни Новљани који о њему говоре као о једном од најбољих љекара и начелника болнице у Мељинама која је у његово вријеме стајала раме уз раме са београдском ВМА. Говориће о њему као о посвећеном, енергичном, строгом али пуном саосјећања љекару који је обишао сваки кутак херцегновске општине, упознао и поштовао карактер, менталитет, обичаје и традицију овдашњих људи па их и сам чувао.
Говориће о човјеку који је изнад свега стављао доброту и истину, бранио их истрајно и господствено, свом својом огромном енергијом која је понекад савладавала и немогуће а увијек сугерисала добро рјешење. Рајкова љубав према људима није имала границе, дијелио је несебично у породици, међу пријатељим, колегама, сарадницима, пацијентима.
Заслужио је животом, радом, стваралаштвом поштовање и дуго сјећање не само народа зубачког него и народа, како је знао да каже „с друге стране Орјена“, горостаса на који је по својим вриједностима личио.
Др Рајко Вукашиновић биће сахрањен у сриједу (10. новембар) у 14 сати у родним Зубцима код Требиња.
