Преминуо је познати Новљанин, љекар хуманисте др Ђурo Мусић, који је оставио велики траг у родном Херцег Новом, Подгорици и Невесињу.
Ђуро Мусић је рођен у Херцег Новом 1929. године од оца Милана и мајке Јелке Мусић, у једној од најугледних породица тог времена. Прије рата завршио је основну школу. Као дјечак од 15 година учествовао је у Народноослободилачкој борби. Послије рата био је полазник војне школе, али је због болести прекинуо школовање. Одабрао је да заврши медицину и 1957. године вратио се у родни Херцег Нови. Радио је у Институту у Игалу и у Војној болници у Мељинама.
Из Херцег Новог прелази у никшићку болницу, па у Титоград, односно Подгорицу, гдје је деценијама био један од водећих хирурга.
Био је дугогодишњи љекар ФК Будућност. Хуманост великог љекара и човјека остаће упамћена и по томе када је са екипом фудбалског клуба Будућност киднапован у ЈАТ-овом авиону који је летио на релацији Подгорица – Дубровник – Београд у ноћи 26. септембра 1981. године. Умјесто на Сурчин авион је принудно слетио у Ларнаку. Др Мусић је био међу најзаслужнијим у акцији спасавања путника и посаде. Отмичари авиона дозволи су тешко обољелој жени и др Мусићу да напусте авион како би био у њеној пратњи до болнице. Доктор Ђуро Мусић је, када је извео болесну жену, на запрепашћење и дивљење и путника и отмичара одбио да иде на слободу већ се вратио казавши „ја се враћам и дијелим судбину своје екипе“. Бурно је тај његов гест поздрављен од фудбалера које је предводио тадашњи капитен Петар Љумовић. Убрзо се нашао на слободи јер је полиција приморала отмичаре да се предају. Гест др Мусића је остао упамћен и о њему су писале готово све новине тадашње земље. Он је и тема књиге Буда Симононовића „Отмице“.
Др Ђуро Мусић као добровољац, иако у зрелим годинама, прикључио се позиву др Сава Бјелогрлића директора невесињске ратне болнице, да помогне у збрињавању рањеника. У Невесињу остаје седам година, а у том периоду обавио је око 1 700 хируршких захвата, спасавајући војнике и цивиле. Поштовале су га и мировне мисије које су тамо боравиле тих ратних дана посебно Шпанци.
Др Ђуро Мусић је добитник највећег признања тог града, Повеље општине Невесиње. Српска православна црква га је за вишегодишњу хуману дјелатност одликовала Орденом Светог Саве, а његови медицински подвизи у Невесињу и источној Херцеговини остаће најсвјетли примјери жртвовања и пажње за човјека.
Доктор Ђуро Мусић је носилац и више других међународних и државник одликовања и признања за рад у области медицине, хуманости, значајног рада у Удружењу бораца гдје је био угледни члан и руководилац СОБНОР-а Црне Горе и један од главних чланова ОБНОР-а 1941-1945 Херцег Нови. Као потпресједник у Херцег Новом дао је велики допринос у очувању тековина НОБ-а.
О доктору Ђуру Мусићу писали су многи новинари, а Будо Симоновић у својој новијој књизи која излази из штампе за три дана, посветио је овом хуманисти из Херцег Новог поглавље „Човјек није који се плаши“.
Сахрана др Ђура Мусића биће обављена данас у 15 часова на гробљу код манастира Савина. Породица саучешће прима од 12.30 до 15.00 часова.
