Велики јубилеј, 150 година новинарства у Црној Гори, новинарке и новинари у нашој земљи обиљежавају у доба епидемије корона вируса која је негативно утицала и на новинарску професију иако је, истовремено, као никада до сада, показала огроман значај медија у нашем друштву. Међутим, том значају није сразмјеран и друштвени и материјални статус медијских радника који се углавном није побољшао, иако су многи били међу првима на удару епидемије, доносећи кључне информације грађанима са терена и подижући читаност, слушаност и гледаност медија, али и ризикујући заразу. Истраживање СМЦГ из октобра показало је да 86% новинара онлине медија сматра да је корона негативно утицала на њихов рад, а чак 15% њих саопштило је да им је смањена плата током епидемије. Само мањи број новинарки и новинара у свим медијима добио је адекватну сатисфакцију за свој рад у виду повећања плата или бонуса иако је, по процјенама Синдиката медија, држава због епидемије помогла готово све црногорске медије са више од 600 хиљада еура. СМЦГ зато поново позива све власнике медија који то нису учинили да адекватно награде све запослене а нарочито оне који су морали да раде више.
У протеклих годину није пуно учињено да се коначно расвијетле сви неријешени случајеви убистава и напада на новинаре. Ни након скоро 17 година не зна се убица ни налогодавци убиства главног уредника ,,Дана” Душка Јовановића и још нема правног епилога рањавања новинарке Оливере Лакић из маја 2018. године а у међувремену је, по наводима Специјалног Тужилаштва, иста криминална група током прошле године планирала нови атентат на њу. Све то говори да надлежни органи још не схватају значај заштите новинара и очекујемо од нове власти да рјешавање ових питања стави на врх агенде. Прошла година остаће упамћена и по пресуди којом је истраживачки новинар Јово Мартиновић осуђен на годину затвора због кријумчарења дроге и поред његових тврдњи да је само радио свој посао и истраживао функционисање организованог криминала. Оваква одлука представља напад на истраживачко новинарство и слободу медија.
Један од великих проблема остаје и забрињавајућа финансијска ситуација у већини локалних јавних емитера гдје се запосленима годинама дугују плате и нагомилавају дугови за доприносе. Иако је у некима тај дуг смањен, сматрамо да је што прије потребно усвојити предлоге Синдиката медија који би ушли у нови Закон о аудио-визуелним медијским услугама како би се обезбиједила финансијска одрживост и уредничка независност локалних јавних емитера и то питање коначно ставило ван дневног реда.
Током прошле године усвојене су измјене Закона о медијима и Закона о Националном јавном емитеру Радио-Телевизији Црне Горе које су донијеле одређена побољшања у виду оснивања Фонда за медијски плурализам али и велику забринутост дијела медијске заједнице због дјелимичног ограничавања права на заштиту извора. СМЦГ очекује да судови неће злоупотребљавати новинарско право на заштиту извора а да ће најављена помоћ државе приватним медијима преко Фонда бити јасно условљена тиме да дио те помоћи буде усмјерен на побољшање економског положаја запослених јер ће они производити медијске садржаје за које ће њихови медији добијати новац из овог Фонда.
Такође, позивамо све новинарке и новинаре да се боре против цензуре и самоцензуре које остају велики изазов црногорског новинарства. У том погледу треба да буду свјесни да су, на предлог Синдиката медија, у нови Закон о медијима, унијете одредбе по којима сваки новинар у Црној Гори има право да одбије да напише текст или прилог који је супротан закону и Кодексу новинара/новинарки и да због тога не може бити кажњен, као и да имају право да не потпишу своје медијске садржаје ако им се промијени смисао у поступку уредничке обраде.
Без рјешавања ових проблема црногорско новинарство неће моћи да се адекватно суочи ни са новим изазовима у виду лажних вијести или лошег утицаја друштвених мрежа на новинарски рад али и друштво уопште. У нади да ће се озбиљно кренути у затварање ових питања, СМЦГ честита новинаркама и новинарима Дан новинара Црне Горе и 150 година новинарства у нашој земљи и позива их да, и поред свих очигледних разлика и сукоба, буду барем објективни у свом раду и солидарни у заштити својих права.
