Поводом Свјетског дана слободе медија, који се обиљежава 3. маја, огласио се Синдикат медија Црне Горе. Они наводе да је стање слободе медија у Црној Гори и до садa било слабо, али је и додатно угрожено јер се медијски радници посљедњих мјесеци суочавају с низом напада, увреда и шиканирања, док је економско-социјални статус великог броја запослених и даље лош, а примања испод нивоа државног просјека.
– Само у посљедња два мјесеца забиљежено је чак шест случајева вербалних и физичких напада или пријетњи, увреда и омаловажавања новинара и медијских радника. Дио ових напада мотивисан је неслагањем и отвореном мржњом према уређивачкој политици медија или раду новинара што показује велико неразумијевање према улози коју медији и запослени у њима имају у демократском друштву. Због тога је веома важно да полиција у наредном периоду препозна ризике и заштити новинаре и медијске раднике док извјештавају с догађаја. Потребно је и да тужилачки и судски органи ефикасно ураде свој дио посла како би се ови случајеви до краја расвијетлили, а нападачи казнили, саопштили су из Синдиката медија Црне Горе.
Они додају да слободу медија у Црној Гори компликује и епидемија коронавируса која је додатно унизила економско-социјални положај дијела медијских радника, највише у појединим локалним јавним емитерима. Епидемија је само оголила тешко стање у овим медијима гдје годинама касне плате, гомилају се дугови за порезе и доприносе, а некима пријети и стечај. Из Синдиката сматрају да је крајње вријеме да током ове године коначно добијемо нови Закон о аудио-визуелним медијским услугама и да се њиме системски ријеши стање у овим медијима и обезбиједи њихова финансијска одрживост и пуна независност у извјештавању.
Како су казали, епидемија је довела и до знатног повећања обима рада запослених у приватним медијима, а велики дио њих за то није адекватно награђен, иако су Влада и Агенција за електронске медије током прошле и ове године у више наврата и у вишемилионском износу финансијски помогли приватне медије преко субвенција на зараде, директних дотација, опраштања дугова или омогућавања повољнијих кредита.
Поред ових, присутни су и бројни други проблеми као што су: ограничавање рада и лош статус фоторепортера, незадовољавајући ниво саморегулације у медијима, разни притисци и недозвољени утицаји на рад медија и новинара, цензура и самоцензура, раст броја дезинформација и лажних вијести.
Рјешавање ових проблема треба да буде приоритет медијске заједнице и запослених у медијима. Без солидарности медијске заједнице, тешко да може доћи до бољих дана за већину медијских радника у нашој земљи, закључују из СМЦГ.
