Август прије 65 година био је велики празник за спорт Херцег Новог и Црне Горе, када су у Крању (од 25. до 27. 08.) пливачи и пливачице Јадрана задивили тадашњу спортску јавност. Екипа са Шквера из малог Херцег Новог постала је шампион у пливању. Овог августа шест и по деценија послије само сјећање, појединима и некролог. Послије трећег мјеста у Сплиту 1958. године мала али одбрана екипа тренера Ивана Зубера је годину касније стала на пливачки кров Југославије.
Био је то историјски успјех јер је послије ватерпола и пливачима Јадрана пошло за руком да освоје шампионску титулу, као први клуб из Црне Горе у било ком спорту.
Више хроничара је записало а ми наводимо ријечи доајена спортског новинарства у Црној Гори Драгана Бобија Перовића који у својој књизи “Великани црногорског спорта” пише:
”Вода у култном пливалишу на Шкверу има неку чудесну магијску моћ. Ко једном у њу ускочи, као да је му је спортска судбина тог тренутка одређена. То ће бити или пливач или ватерполиста. И то не било какав, већ спортиста изузетних квалитета, дакле који постављају или обарају рекорде, односно који освајају пехаре или медаље. Уосталом, како другачије објаснити чињеницу да један мали приморски град Херцег Нови, са тада свега неколико хиљада становника изњедри толико шампиона у пливању и створи на десетине ватерполо репрезентиваца у свим узрасним категоријама, почевши од Бошка Вуксановића у ватерполу и Вере Косаћ-Лучић у пливању, те сјајне генерације пливачица које је половином минулог вијека створио Иван Зубер, рађали су се прави асови са којима се некад поносила и Црна Гора и Југославија”.
Јадранове пливачице и њихов тренер Иван Зубер ушли су у легенду да их памте генерације: Меланија Меке Андрић Ердевички, Наталија Наташа Бајковић Вукотић, Тиа Чамџић, Загорка Заге Голубин Микић, Тинда Мађар Булатовић, Љиљана Станишић Злоковић, Слободанка Бобе Клисура Вукчевић и Мирјана Самарџић.
Резултати за историју, пет првих мјеста, пет златних медаља и титулу првака су донијеле: првог дана Загорка Голубин на 100 метара лептир, прво мјесто и златна медаља. Другог дана Тиа Чамџић на 100 метара слободно прво мјесто и златна медаља, затим штафета 4×100 метара слободно у саставу Љиљана Станишић, Тинда Мађар, Наталија Бајковић и Тиа Чамџић су донијеле прво мјесто и златну медаљу.
Трећег дана Наталија Бајковић на 100 метара леђно осваја прво мјесто и златну медаљу. Штафета 4×100 метара мјешовито, била је посљедња трка на тамичењу и она је одлучила ко ће бити првак Југославије те сјајне 1959. године. Шампионску титулу донијеле су Наталија Бајковић леђно, Меланија Андрић прсно, Загорка Голубин лептир и Тиа Чамџић слободни стил.
Мушку пливачку екипу чинили су: Петар Бубало, ватерполиста Борис Чуквас, Љубисав Кореја Гавриловић, капитен екипе Ћаба Мађар, Маријо Дидо Марић, ватерполиста Божидар Цикота Станишић и Јерко Зелић.
Из Крања пливачи Јадрана су се возом пребацили до Ријеке а затим су пошли бродом до Херцег Новог. Пут дуг, али весеља није недостајало. Ипак право изненађење их је чекало приликом доласка. На Шкверу се окупили скоро сви грађани да дочекају своје хероје. Био је то дочек за памћење.
Тада позната спортски новинар Хрвоје Мацановић који је цијенио подвиг новских пливача, називао их је бисерима Боке.
Оно што се посебно издваја, уз све фантастичне успјехе Јадранових спортиста, је то да у десет најбољих спортиста Црне Горе 1959. године, пет је било управо из Јадрана. До тада то се никада није десило, да један у то вријеме мали клуб а ипак тако велики, изњедри спортисте чији су успјеси исписали историју. Набољи спортисти 1959. године били су: Божидар Цикота Станишић, Ђуро Радан, Наталија Наташа Бајковић, Борис Чуквас и Тиа Чамџић. И то је славна 1959. година.
Прича коју објављујемо само је прилог више да се подсјетимо овог, не малог јубилеја и употпунимо потрет једне генерације младости са Шквера која је те 1959. године била најбоља у оној великој земљи.
И послије 65 година за поштовање и сјећање на њих и њихов велики успјех.
