У надлежности Службе главног градског архитекте Општине Херцег Нови су објекти површине до 3000 m², а контролни дио односи се на идејно рјешење пројекта. Контрола габарита изграђених објекта припада државној грађевинској инспекцији, јер на локалном нивоу не постоји сличан надзорни орган.
Како је за РТХН казала главна градска архитектица Марина Секулић, највећа одговорност за контролу простора требало би да буде на пројектантима и ревидентима.
– Они заправо знају сваки квадрат тога простора, како су то осмислили и дјеловали у том простору. Инспекција носи један веома тежак терет, то су те одлуке за нечији рад, који може трајати и за неки мањи период до пола године за све фазе – објашњава она.
Активније спровођење казнених одредби кључно је за контролу пројектаната, а сам закон није проблематичан колико планска документација, оцијењује Секулић.
– Стално се говори о тим измјенама закона и акценат се ставља на закон, да је он тај који прави проблем у простору, а заправо није тако. Закон уређује процес којим ће се нешто радити. То је један нормативни дио нашег посла, док планска документа креирају простор – казала је она.
Како Секулић указује, проблем у простору најчешће узрокују инвеститори који често накнадно повећавају спратност објеката.
-Ту треба да дјелује инспекција. Међутим, када би се и ту поштовале казнене одредбе, мислим да инвестиротима више не би падало ни на памет да почну да раде нешто мимо пројекта. Када би се код једног, два или пет инвеститора испоштовао у потпуности закон, мислим да би се шести запитао да ли је спреман да ради нелегалне ствари у простору – сматра Секулић.
На нивоу локалне самоуправе још увјек не постоји орган који би контролисао изграђене објекте површине до 3000 квадрата. У служби главног градског архитекте сагласни су да би слично надзорно тијело знатно олакшало инспекцијски надзор на подручју Херцег Новог.