Транспарентно финансирање невладиних организациjа из локалних буџета темељ је за изградњу међусобног повјерења, а тиме и импулс за напредовање према Европској унији (ЕУ), поручено је на „ReLOaD“ конференцији на којој су представници/це 15 локалних самоуправа и 35 НВО дискутовали о могућностима оснаживања локалних заједница.
Регионални програм локалне демократије на Западном Балкану 2 – „ReLOaD2“, који финансира Европска унија, а спроводи УНДП, већ пет година доноси конкретне резултате за хиљаде грађана и грађанки у Црној Гори, промовишући модел транспарентног пројектног финансирања НВО из општинских буџета, усмјереног ка већем грађанском учешћу у процесима доношења одлука, саопштено је из Делегације Европске уније у Црној Гори.
Отварајући конференцију „За снажније заједнице”, стална представница УНДП-а у Црној Гори, Даниела Гашпарикова поручила је да локалне заједнице треба да буду креативне и отворене за све, а то се може постићи само интензивним дијалогом између локалних самоуправа и невладиних организација.
– Одатле и наша визија да данас окупимо предсједнике и предсједнице општина и невладиног сектора и покажемо једни другима најбоље праксе које могу бити успјешно реплициране, као и да дефинишемо конкретне правце дјеловања на локалном нивоу – додала је Гашпарикова.
Замјеник шефице Делегације ЕУ у Црној Гори, Рикардо Сери нагласио је да је веома важно да све општине пробају извући бенефите из овог програма.
– ЕУ је свјесна колики притисак трпе локалне самоуправе и њихови буџети, поготово након пандемије. Потребе и захтјеви грађана су све бројнији. Притом, инфлација и политичка нестабилност чине ситуацију још стреснијом. У оваквим кризним временима, кључ је у постизању дугорочне сарадње између локалних самоуправа и невладиног сектор зарад стварања ефикасних и одрживих политика за грађане – додао је Сери.
Важност партнерства препознају и у Министарству јавне управе.
– Кроз локалне самоуправе огледа се степен демократичности сваког друштва, јер је једино кроз тај модел управе остварива директна демократија. Са друге стране, НВО су од ништа мањег значаја, јер њихово дјеловање доприноси да један систем и модел управе буде што професионалнији и ефикаснији. Само у тој синергији локалних самоуправа и невладиних организација можемо добити снажније заједнице, како каже и назив ове конференције – казао је државни секретар у Министарству јавне управе, Драгиша Јањушевић.
У овој фази пројекта учествује петнаест општина у оквиру пет кластера: Тара – општине Мојковац, Колашин и Пљевља, Цоастал Матес – општине Будва, Херцег Нови, Котор и Тиват, Заједно за сјевер – општине Андријевица и Беране, Заједно Никшић и Плужине – општине Никшић и Плужине, Средишњи регион – Главни град Подгорица, Пријестоница Цетиње, општине Зета и Даниловград.
У оквиру трећег панела, испред Општине Херцег Нови говорио је предсједник Скупштине општине Херцег Нови, Иван Отовић, који се у излагању осврнуо на усвојена општинска документа која се тичу младих и омладинских политика, као и на планиране активности у наредном периоду.
На конференцији су учествовале и представнице три невладине организације из Херцег Новог: Весна Кујовић („Палма Ностра“), Славица Косић („ЕкоКулМедиа“) и Сања Црнић („Ксена“).
У овим општинама се тренутно спроводи 35 иновативних пројеката невладиних организација, у укупној вриједности од 335.000 еура. Од уклањања еколошких црних тачака, преко отварања првог социјалног клуба за особе са инвалидитетом, дигитализације природног и културног насљеђа кроз „geocaching“, побољшања бизнис амбијента за младе предузетнике/це па до стварања нових туристичких садржаја попут зиплајна до прољећа 2023.
Предсједници и потпредсједници наведених општина су, дискутујући у панелима размијенили најбоље праксе у партнерству са цивилним сектором и у сарадњи с представницима невладиних организација креирали препоруке за јачање локалних заједнице. Како је закључила предсједница најмлађе општине у Црној Гори, Тања Стајовић: “Ово је двосмјерна улица, само када се грађани укључе, ми им можемо помоћи.”
