Bogat književni program nastavljen je sinoć u bašti Kuće nobelovca Iva Andrića, promocijom romana “Karota” Darka Tuševljakovića.
Tuševljaković je dobitnik Andrićeve nagrade i Evropske nagrade za književnost, a „Karota“ je višeslojna priča o djetinjstvu prekidanom olujom istorije, sjećanjima što prodiru u sadašnjost i putovanju ka sebi.
Kako objašnjava autor, u novom romanu se najviše bavio trenutkom prije nego što nastupi ključna promjena.
-To je trenutak napetosti koji obeležava, ja mislim, svakog od nas za ceo život, i svako od nas može da podeli svoj život na segmente koji su obeleženi upravo tim trenucima u kojima se završava nešto što je do tad trajalo i počinje nešto novo. Ovaj roman se bavi jednim velikim presekom koji je nastupio početkom 90-ih, koji je sve generacije koje su u tom trenutku postojale na ovim trenima, obeležio. U ovom slučaju u knjizi to su dečaci od nekih 13-14 godina i za njih se u tom trenutku završava taj njihov, kako sam ga ja u romanu nazvao, prvi život i počinje nešto drugo, nešto što ne mogu ni da naslute, tako da taj trenutak preloma ono čime se u romanu najviše bavim.
Od svih dosad napisanih knjiga, za Darka Tuševljakovića je “Karota” vjerovatno najličnija, jer se dobrim dijelom vratio u djetinjstvo.
-Glavni lik i veliki broj situacija koje sam opisao, koje se dešavaju u Zadru početkom 90-ih, jesu delom preuzete iz ličnog iskustva, iz stvari kojih se ja sećam ili kojih se moja porodica seća. Tako da je proces pisanja ovog romana bio verovatno teži i ličniji od pisanja nekih prethodnih mojih priča i knjiga, jer je trebalo, ne samo osmisliti likove i njihove situacije i zaplate, nego nekako zaroniti i u sebe i vratiti se u nešto što nosite sa sobom već duži niz godina.
Govoreći o nazivu romana, autor je ukazao da nije riječ o glavnom liku, već o dječaku koji predstavlja najveću misteriju, i djelimično otkrio zbog čega je slovo R napisano naopako.
-Ja volim u šali da kažem da je zato što ja ne znam da kažem slovo R pa su se dizajneri igrali sa time,ali nije. Razlog se otkriva donekle u knjizi. U knjizi zapravo postoji jedno drugo slovo koje je naopako ispisano i vezano je za naslovnog lika koji nije glavni lik; postoji drugi narator, ali dobrim delom Karota jeste neko oko koga se priča okreće. On je neko ko u sredini u kojoj odrasta odudara čak i u najidealnoj situaciji. On je neko ko verovatno u širom društvu neće dobro proći, pa mi je bilo zanimljivo da zamislim kako taj lik prolazi u ekstremnim situacijama. Mislim, ako svi oni koji se lako uklapaju u okolinu u ekstremnoj situaciji rizikuju da loše prođu, šta će se desiti sa nekim ko u najbezazlenijoj situaciji ne prolazi u dobro, kako će on onda proći u još težim uslovima? Svašta sam natovario njemu na leđa. Čitaoci će svakako saznati šta se s njim dešava, ne bih da otkrivao nikakve detalje. Iako nije narator knjige, mislim da je sa velikim razlogom on noseći lik i neko po kome je imalo smisla nasloviti knjigu.
Iako prethodni roman “Uzvišenost” govori o budućnosti a “Karota” o prošlosti, Tuševljaković ističe da uvijek piše o nama kakvi smo sada.
-Iako su jedan dobrim delom smešten u prošlost, drugi smešten potpuno u nekakvu neodređenu blisku budućnost, mislim da se suštinski oba, i sve drugo što sam napisao, bave sadašnim trenutkom i nama kakvi smo sada. Jer, prebacivanje radnje u blisku budućnost najčešće služi kao nekakva metafora ili ekstrapolacija, zamišljanje toga kako bi stvari izgledale ako se nastave ovako kako idu sada, dok je povratak u prošlost nešto što mi svakodnevno radimo. Zapravo, povratak u prošlost je deo sadašnjosti. Prošlost ne postoji više, ali postoji naša uspomena na prošlost i pečat koji je ona ostavila u nama, tako da mislim da se suštinski uvek bavim time kakvi smo mi sada.
Sa autorom je razgovarala istaknuta književnica Ljubica Arsić, koja će sutra veče u Kući nobelovca Iva Andrića predstaviti svoj književni rad i novu zbirku priča „Ti i ja smo bili par“.
