Владина одлука да цијена основне врсте хљеба буде 50 центи, истиче 31. децембра. У међувремену, цијена брашна је порасла четири пута па пекари очекују да одлука неће бити продужена и најављују поскупљење пекарских производа од 30% до 40%. Неодрживост пословања објашњавају тиме да је цијена сировина сада скупља од готовог производа.
Одлука Владе од љетос била је донекле оправдана, али и исхитрена, сматра Гојко Шушић, власник пекаре и додаје да не очекује да ће бити продужена јер нема услова за то. Премда се у њиховој пекари цијене хљеба нису мјењале петнаестак година, вјерује да је то сада реално рјешење јер је Црна Гора мала земља која је принуђена да увози сировине.
– Реална вриједност поскупљења је 30% до 40% на пекарске производе, а под тим не мислим само на хљеб, много је више производа у пекарској индустрији. Поскупиле су сировине и за те друге производе, нису то само пшенично брашно, со и вода. Ми немамо ту могућност, као неке државе у окружењу, да држимо ниску цијену хлеба. Све се увози, електрична енергија је скупа, цијена рада је све скупља и премда још није потврђено, али од јанура ћемо имати и нове цијене рада. Вјерујем да ће цијена хлеба исто ићи на горе.
Како наводи, килограм брашна сада кошта 44 цента, поскупиле су и остале сировине потребне пекарској индустрији, док је гас скупљи 100%, објашњава Шушић.
–Пшеница је поскупила за 35% од почетка ове године, док је прошле, премда је пандемија била у пуном јеку, цијена била стабилна. Како је епидемија почела да јењава, све цијене букте. Кажу да ће цијена пшенице ићи и до 45%. То је неиздрживо.
И ако дође до стабилизације на свјетском тржишту, тешко се може очекивати повратак цијена на старо.
-Пшеница је берзанска роба, цијена ће падати, али неће никада на онај ниво који смо имали некада. Можемо заборавити на то, и млинови желе профит. Треба очекивати да се са садашњих 0,44 еура врати на 0,34, што је такође пуно. Још већи су проблем сировине и производи чија цијена није берзансака и неће тако лако доћи до пада цијена. Тако је на примјер са електричном енергијом, још увијек није поскупила али је неминовно да ће до тога доћи. То аутоматски утиче на производњу, не само хљеба него било чега, објашњава Шушић.
Пекаре су и даље у обавези да производе такозвани социјални хљеб.
-Социјална категорија је 500 грама и кошта 50 центи у малопродаји, што значи да ко ради велепродају, њему је та цијена много мања. Килограм брашна је скупљи него килограм хљеба у велепродаји, што је потпуни нонсенс!, објаснио је Шушић.
Сматра да би пекари морали да буду јединственији и прогресивнији како би утицали на промјене.
Подсјећамо, из Групације пекара Привредне коморе најавили су састанак на којем ће разматрати шта је најбоље даље урадити.
Пред Владом су два рјешења – или ће одобрити повећање малопродајних цијена основне врсте хљеба или пекарима дати значајне субвенције које би им покриле све веће трошкове.
