Укупни изворни, сопствени и уступљени прихода Општине Херцег Нови реализовани су у износу од 11,5 милиона еура, што је милион више у односу на исти период прошле године. Остварено је 47 одсто прихода у односу на план Буџета за ову годину.
Укупно са туристичким приходима остварено је 13, 7 милиона еура, док су прошле године, у овом периоду, износили 12,6 милиона, казао је в.д. директор Управе локалних јавних прихода у Општини Херцег Нови Милован Баждар:
– Треба узети у обзир да је овај трећи квартал и најефикаснији у смислу наплате. Највећа реализација је током трећег квартала, који је у току. Ове године је, ипак, нешто спорија реализација у наплати неких прихода, због одређених околности. Као пореска управа урадили смо све што је у нашој моћи, да би се правовремено могла генерисати и одштампати, пореска рјешења. Познато је да већ годинама дистрибуцију пореских рјешења физичким и правним лицима обавља Пошта Црне Горе, а како је објаснио, на захтјев Ревизије од прошле године, били су у обавези да спроведу поступак јавне набавке, због чега дистрибуција пореских рјешења касни.
– Ту се изгубило пар мјесеци, иако Пошта ЦГ има лиценцу за тај посао. Након што смо одрадили тај дио, Пошта се нашла у ситуацији да су имали приоритет исплате пензије, социјалних давања и друге. Зато је дошло до кашњења у дистрибуцији рјешења, што нама у једном дијелу не представља превелик проблем. Чињеница је да наплатом свих прихода, који су под ингеренцијом ове локалне управе, да имамо одговарајућу динамику и одржавамо ликвидност рачуна општинског буџета, навео је Баждар.
Он је казао да ће настојати да наставе континуитет референтне и стручне анализе свих пореских пријава, нарочито, правних лица:
– Ријеч о управним поступањима, која захтјевају нешто дужи период. Јавно правни орган, спроводи управно поступање сходно закону. Позивамо редовно веће странке на учествовање у управном поступању, на саслушање, дајемо им прилику да поред документације изнесу и своје ставове. Ове године, нарочито смо, фокусирани и анализирамо веће пореске субјекте, правна лица која имају велику имовину, оцјењује Баждар.
Он сматра да је дјелимични проблем у закону о порезу на непокретности, који је претрпио измјене, па је укинута уредба о начину и критеријумима утврђивања пореске основице. Уведени су нови чланови, поред осталих члан 6 Г, који порезницима компликују начин поступања, јер имају потешкоће у ангажовању вјештака, односно, лиценцираних процјенитеља, који могу да обављају процјену имовине, непокретности, сходно важећим прописима и стандардима.
– Нека правна лица желе да то искористе. Ми се томе супротстављамо, детаљном, квалитетном анализом, стриктно анализирајући када нам се уз пријаве доставе и процјене имовине, од стране лиценцираних процјенитеља. Прецизно анализирамо, да ли су ти документи рађени сходно владиној уредби, односно, Правилнику о методологији процјене имовине. Једном броју власника великих објеката не одговара ова процјена, због чега се растеже управно поступање и нисмо прихватили процјене. Зато смо дошли у овај период када још нисмо задужили неколико великих правних лица, гдје ћемо, сигурно имати, преко милион и по еура, нових прихода, очекује Баждар.
Према оцјени Баждара, спорија дистрибуција рјешења преко поште и свеобухатан приступ процјене имовине према правним лицима, разлози су за нешто мању реализацију пореза на непокретности, у односу на исти период прошле године, а што би ускоро требало динамичније да се одвија.