Вишеструко награђивани писац за дјецу, Урош Петровић одржао је својеврсну интерактивно-креативну радионицу у ОШ „Орјенски батаљон“, у оквиру програма „Писац у школама“, који реализује Градска библиотека и читаоница.
Ученици су имали прилику да уче о књижевности кроз разговор и рјешавање загонетки, на које дјеца одлично реагују, а крајњи циљ је пробудити и одржати код млађе популације љубав према читању.
У разговору за РТХН Петровић открива да никада не прави обичне књижевне сусрете, већ интерактивне радионице са рјешавањем загонетки, на којима увијек долази до размјене креативних енергија.
– Причао сам са дјецом да не користе телефоне на глуп начин већ на паметан, да могу да науче свашта, од нових вјештина до неког језика. Увијек добијем доста од њих енергије, доста тога, чини ми се и пружим, инспирацијом за размишљање. Радовао сам се и радујем сваком новом сусрету – наводи он.
Познато је, како додаје, да дјеца данас јако мало читају. Мање познато је да она која читају, имају за трећину боље резултате током школовања, али и генерално у животу, што је показало истраживање у Њемачкој.
– Доказано је да дијете, чак и ако прочита неколико књига током одјетињства, има већа постигнућа. Пошто је такав резултат био чудан, да постоји таква корелација, поновили су истраживање у још двије земље. На интернету је то истраживање, а једна од њих је Хрватска. Резултат је потпуно исти, дјеца која читају буду скоро за 30% успјешнија од оне дјеце која нису читала. Кад би то сви родитељи чули… знам да је лакше доћи с посла и пустити цртани или дати таблет, него читати бајку. Кад би ово знали сви, сигурно не би пропустили тај драгоцјени дио када читају са дјецом – истиче Петровић.
Дјеца у Херцег Новом се не разликују од вршњака у било ком другом граду у којем је држао радионице.
– Ако им је нешто довољно занимљиво, нема тога што не могу да науче. Нажалост, важи и супротно, ако им нешто није занимљиво, створи се отпор према градиву. То су дјеца. Једноставно морамо да нађемо начина да их у овим, чудним и захтјевним временима, некако заинтересујемо. Дакле, на свакој радионици коју сам радио, увијек им је било жао кад се завршава, остјали смо негдје и дуже од сат. То нам је индикатор да дјеца није да немају концентрацију и да не желе да усвајају нова знања, већ је до тога да не желе да им буде досадно – казао је Пертровић.
На крају разговора поручио је дјеци да што више читају, јер им се можда снови тако и остваре, али и да свакога дана створе нешто што јуче није постојало, па макар то била и само једна реченица.
