Научним скупом „Оловна времена у Црној Гори 1990 – 2020; узроци и посљедице“ у Херцег Новом је почео вишемјесечни програм обиљежавања деценије Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Од четвртка је у хотелу „Војводина“ у четири секције излагало четрдесетак учесника, међу којима и члан Друштва, публициста Небојша Рашо који је, гостујући у „Новском јутру“ Радио телевизије Херцег Нови, нагласио значај овог скупа.
– Учествовао је велики број научника из свих области. Они су се, свако из свог домена, бавили периодом од 1990. до 2020. године, и свим дешавањима која су се догодила у овим бурним временима. Радови који се могли чути протекла два дана су заиста изузетни, а биће објављен и зборник са овог скупа. Много је значајно да се остави траг о том времену и, оно што је најважније, као што и говори назив скупа – узроци и посљедице, да се неке ствари више не понове.
У раду насловљеном „Усвајање закона о вјероисповјести 26. децембра 2019“ Рашо је анализирао Скупштину Црне Горе и говоре, износећи контрааргументе.
-Сви смо свјесни да је тај Закон о слободи вјероисповјести промијенио политичко лице Црне Горе и донио знатне промјене. Срећом, не у оном смислу како су жељели посланици који су га изгласали, него управо у оном другом, позитивнијем смислу. Ја сам се бавио тим законом и том Скупштином на којој се уопште није причало о закону. Закон је био једно, а они су се бавили нечим сасвим другим; пропагирањем такозване Црногорске православне цркве. Ту је изнесен велики број неистина. Ја сам анализирао Скупштину и те говоре, изнио сам оно шта су они рекли и изнио сам контрааргументе засноване на архивској грађи, указујући да то нема никакве везе са законом.
И овим скупом Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори је показала да је једна од најзначајнијих културних и научних институција, сматра Рашо. Томе у прилог говори и податак да је зборник радова са претходног скупа “Једанаести новембар – сто година од ослобођења и уједињења”, одржаног у новембру 2018. у нашем граду, постао дио обавезне литературе катедре за историју београдског универзитета.
– Скуп у Херцег Новом био је прилика многим научницима да се упознају, повежу и разговарају о сарадњи. Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори је показала да је од оснивања постепено израсла у једну од најактивнијих и најјачих културних и научних институција у Црној Гори. У фебруару ове године је објављен зборник са претходног скупа са изузетно квалитетним радовима који је чак, како сам јуче чуо, ушао у обавезну литературу Историјског факултета Универзитета у Београду. Ријеч је о грађи која се бавила свим тим догађајима интересантним за Црну Гору и за Боку Которску, пошто је историја Боке до тада била мало друкчија од Црне Горе, и она је већ ушла у обавезну литературу, што само говори о квалитету радова из зборника, истакао је Небојша Рашо.
О првој децениjи рада Друштва чланова у Црној Гори јуче је на скупу „Оловна времена у Црној Гори“ говорио Милорад Дурутовић, а учесницима су се на затварању обратили Жарко Лековић и Драго Перовић.
