Свјетски дан борбе против малигних болести обиљежава се 4. фебруара и има за циљ пружање информација о заступљености малигних болести и значају уједињавања свих учесника, али и указивање да превентивно дјеловање и рана дијагностика могу учинити лијечење успјешним и спасити животе.
Малигне болести, послије кардиоваскуларних, заузумају друго мјесто по броју оболијевања и смртних исхода становништва у свијету и представљају растући јавноздравствени проблем, на шта указују и процјене Свјетске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину. Током те године регистровано је око 10 милиона смртних случајева од малигних тумора, док је 19,3 милиона особа обољело од неког облика рака. Процењује се и да ће се 75% свих пријевремених смртних исхода од рака у свијету до 2030. године и даље регистровати у неразвијеним и средње развијеним земљама, саопштавају из Института за јавно здравље.
– Водеће локализације рака у оболијевању и умирању су рак плућа, дојке и дебелог цријева. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новообољелих и умрлих особа од рака у свијету. Посматрано према полу, рак плућа је најчешће дијагностикован код мушкараца (14,3% свих нових случајева рака). Затим слиједе рак простате па дебелог цријева. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи је узрок смрти од рака код жена. Слиједе рак плућа, дебелог цријева и грлића материце.
У Црној Гори је, према процјени Свјетске здравствене организације из 2020. год, било 3 184 нових случајева обољелих од малигних болести. Слично као у осталим земљама у развоју, становништво Црне Горе најчешће оболијева од рака плућа, рака дојке, рака дебелог цријева, рака мокраћне бешике и рака простате. Посматрано по полу, мушкарци најчешће оболијевају од рака плућа (18,7%), а затим слиједе рак дебелог цријева (11.3%), рак простате (8%) и рак бешике (6,7%). Жене најчешће оболијевају од рака дојке (25,6%), рака дебелог цријева (9,3%), рака плућа (8,5%), рака грлића материце (7,6%). Када је у питању старосна доб, малигне болести су најучесталије у доби од 50 до 64 године.
Превенција малигних болести је кључна компонента и најисплативија дугорочна стратегија свих програма усмјерених на смањење учесталости оболијевања, настанка инвалидитета и умирања од малигних болести. Процјене показују да се 40% малигних болести може избјећи практиковањем здравих стилова живота (Европски кодекс против рака), а једна трећина малигних болести има боље исходе лијечења уколико се дијагностикује у раној фази болести и лијечење започне на вријеме.
– У Црној Гори су успостављена два програма у цијелој држави – скрининг рака грлића материце и рака дебелог цријева, док се скрининг програм рака дојке за сада спроводи у Подгориц, Даниловграду, Колашину и на Цетињу. Такође, прошле године у Црној Гори је успостављен Програм ХПВ вакцинације, веома важна мјера примарне превенције. Вакцина штити од девет типова ХПВ (хумани папилома вирус), међу којима су ХПВ типови 16 и 18, који су најзначајни фактор ризика за настанак рака грлића материце.
Правовремена и тачна дијагноза малигне болести омогућава успјешније и ефикасније лијечење, које обично укључује радиотерапију, хемотерапију и/или операцију. Примарни циљ је излијечити рак или значајно продужити живот обољелих особа. Веома значајна је и физичка, психосоцијална подршка и палијативно збрињавање у терминалним стадијумима рака чиме се значајно унапређује квалитет живота тим особама.
