Извршни одбор Синдиката запослених у Радио и телевизији Црне Горе (РТЦГ), организовао је данас конференцију, због неповећања зарада и непотписивања измјена и допуна Колективног уговора у Јавном сервису. Подршку запосленима дали су Унија слободних синдиката Црне Горе и Синдикат медија Црне Горе.
Предсједница Синдиката запослених РТЦГ, Јадранка Дробњак казала је да је разлог окупљања чињеница да радници Јавног сервиса живе на ивици егзистенције.
-Данас смо једини колектив у јавном сектору у Црној Гори који није остварио повећање зарада, а које је било нужно у условима велике инфлације са којом се суочавамо, казала је Дробњак и подсјетила да су и 2019. године били принуђени да организуу конференцију у циљу потписивања Колективног уговора који је преговаран готово три године.
-Нисмо очекивали да ће нам данас бити горе него тада. Синдикат запослених РТЦГ још од новембра инсистира на повећању зарада иако свјесни да они који о томе одлучују, а примају између 2.000 и 3.500 еура у РТЦГ-у, не могу да разумију наше захтјеве и утицај инфлације, казала је она.
Синдикат РТЦГ истицао је чињеницу да се готово свим запосленима у јавном сектору, којем припадају, зарада повећала у просјеку између 20 и 45%, те да је ове године услиједило повећање буџета за РТЦГ у износу од 1.280.000 од којих се могло реализовати скромно повећање зарада онима који примају најниже плате.
– Као одговоран Синдикат, претходно смо извршили симулацију повећања зарада, сачинили предлог повећања коефицијената, потврдили их код Министарства финансија. И сам министар, Александар Дамјановић, изјавио је да запослене у РТЦГ-у следује увећање зарада од 20% које се не односи на руководиоце и менаџмент. Међутим, како се повећање не односи на менаџмент, они очигледно нису расположени да се средства опредијеле за зараде радника, па се новац немилице троши на реновирање зграде РТЦГ, луксузна путовања за Абу Даби, Катар, Дубаи, Лас Вегас, казала је Дробњак.
По њеним ријечима, већина запослених у РТЦГ ради за исподпросјечну телевизијску плату, а чланови менаџмента имају примања која су већа од плате предсједника државе, премијера и министара у Влади Црне Горе.
– Тиме генерални директор свакодневно потврђује да га уопште не интересује стандард запослених чије незадовољство константно расте. Просјечна плата у РТЦГ је нешто преко 700 еура. Сувишно је истицати да тај просјек формирају плате менаџмента, док је за већину уредника емисија, новинара, а поготово за остале запослене у производњи програма, недостижан. Таква расподјела плата условиће да радници остају на рубу егзистенције, да ће доћи до осипања кадра и незадовољства. Све ово у коначном ће довести до тога да радници неће моћи конкурисати за куповину стана. Јер је став менаџмента да предност у куповини стана, у згради коју гради РТЦГ по повољним условима, треба да имају чланови менаџмента који примају неупоредиво већу зараду у односу на оне који немају и никада неће моћи по тржишним условима да ријеше стамбено питање, закључила је Дробњак.
Члан Извршног одбора Синдиката запослених РТЦГ, Дражен Милић поручио је да су се на овај корак одлучили из очаја након исцрпних и неуспјешних преговора са менаџментом у трајању од четири мјесеца.
– По сваком извршеном задатку по питању повећања зарада, менаџмент је изналазио нове задатке, а све у циљу одуговлачења преговора. Последњи захтјев менаџмента је да се заврши систематизација радних мјеста РТЦГ. Напомињемо да се она ради већ годинама, а крај јој се не назире зато што менаџмент, уз одобрења Савјета, врши њима одговарајуће парцијалне измјене. Чекајући завршетак систематизације, која је у РТЦГ-у “Сизифов посао”, радници повећање зарада не би дочекали ни до краја године. На збору нашег синдиката, који је одржан 6. марта, директор је радницима обећао да ће мартовска зарада бити исплаћена по увећаним коефицијентима, казао је Милић.
Иронично је, казао је он, да данас, када имају бољи, садржајнији и квалитетнији програм, они који директно учествују у његовој производњи, немају за елементарне животне потребе.
Поручују да ће, уколико менаџмент настави одуговлачење повећања зарада, предузети радикалније мјере у циљу заштите своје и егзистенције својих породица.
