Колоне аутомобила на излазу и на улазу у Црну Гору, нестрпљиви путници, незадовољни радници и пацијенти Института Игало и грађани Херцег Новог обиљежили су и овај петак протесте на граничним прелазима са Хрватском.
Подсјећамо, већ трећу седмицу за редом, петком од 18 до 20 сати, Синдикална организација Института у сарадњи са Унијом слободних синдиката ЦГ организује блокаду граничних прелаза Дебели бријег и Кобила јер ниједан њихов захтјев није испуњен. Траже исплату три заостале плате, рјешавање дуга који Институт има према Југобанци АД Београд у стечају али и рјешавање статуса установе која је носилац здравственог туризма у Црној Гори.
Како јавља наша репортерка Нина Алорић, колона аутомобила се протеже између два гранична прелаза а ситуација није ништа боља на магистрали кроз Игало и Суторину.
Са колегама на протесту је физиотерапеут Наташа Матковић, која за РТХН прича да радници још чекају потписивање колективног уговора.
– Коефицијент за наше зараде знатно је нижи него код колега физиотерапеута у јавном здравству. Није прилагођен колективном гранском уговору у здравству и то је прва тачка. Тражимо наше зарађене плате, то су основна радничка и грађанска права, да оно што зарадите да вам се и плати. Људи и даље раде, вољни су да наставе и завршавају радне обавезе и труде се колико могу. Пацијенти су задовољни. То је оно што се не мијења – наводи она.
Радници, како је казала, вјерују да ће се нешто промијенити на боље и због тога су и упорни, али многи су у тешкој ситуацији, јер се ближи школска година, трошкови су све већи, неки од њих су и подстанари, а три плате још увијек нису примили.
Како је казала у званичном обраћању свима је тешко, уморни су и исцрпљени, али упркос томе поручила је хајде да сви заједно храбро и достојанствено ово тешко вријеме изнесемо заједно“.
-Као што физипотерапеути знају својим пацијентима да кажу исправите леђа, глава напријед, не гледајте у под тако да и ми данас морамо да исправимо леђа, подигнемо главу и да се не дамо, поручила је Матковић.
Подјсетила је колико су физиотерапеути Института као носиоци дјелатности важан незамјенљив кадровски ресурс и потенцијал.
-Нико није срећнији од човјека када самостално без ичије помоћи и помагала са минималним корошћењем физиотерапеутских услуга обавља свакодневне и професионалне активности. Проводећи пуно времена са пацијентима у терпијама дјелећи њихове дилеме и страхове , приче, хуморе , животна искуства , као што наше знање помаже њима тако и они нама знањем и струкама помажу данас овдје и поново нам се враћају кроз деценије, казала је Матковић.
Предсједница СО Института Игало Марија Обрадовић поручила је да се ништа није промијенио у односу на почетак протеста: плате нису уплаћене нити је потписан Колективни уговор.
-Данас је тачно три мјесеца када смо наш Колективни уговор, испреговаран скоро три године, потписан од стране Синдиката, в.д. директора Сава Марића и предсjедника Одбора директора, у коме се налазе три члана представника Владе и послат тој истој Влади на верификацију. Данас је три мјесеца и још увијек нисмо добили одговор. Колективним уговором би се завршиле тужбе радника са којима смо доказали да смо у праву. Очигледно то није некоме у интересу. Зато још једном позивам Владу и питам, ако Колективни уговор није проблем, зашто није потписан? – казала је Обрадовић.
Сматра да је потребно да држава што хитније откупи акције од мањинских акционара како би постала стопроцентни власник Института.
-Зато што Институт Игало нема алтернативу, зато што наши пацијенти имају право на рехабилитацију а то једино могу добити у Институту, зато што је Институт Игало залог за будућност, зато што би Институт требало измислити да га нема. А има га и зато га не треба уништити, поручила је Обрадовић.
Она се осврнула и на предлог рјешавања дуга према Југобанци кроз рехабилитацију пацијената из Србије и кроз „пребијање“ дуга Републике Србије према Црној Гори по основу старе девизне штедње.
-Ако се у овој недељи дошло до два или три предлога рјешења за Југобанку како није било могуће то урадити у претходној години, закључила је Обрадовић.
Удружење пензионера Херцег Нови више од двије године даје пуну подршку Синдикалној организацији, Институту и цијелом радном колективу за опстанак Института као државне јавне здравствене установе, наглашено је у писму овог Удружења, које је прочитао члан Извршног одбора Синдиката Драган Влаовић.
Он је истакао да је и на скупштини републичког удружења једногласно подржан њихов закључак да Институт „ДР Симо Милошевић“ треба да буде у државном власништву.
-То је манифестовано разним дописима Министарству здравља, Општини и другима, као и јавним наступима у средствима јавног информисања, а посебно на Радио телевизији Херцег Нови. Наглашавамо да смо своје ставове о опстанку и статусу Института заузели на нашим ранијим сједницама, а посебно на последњим сједницама УО 15. фебруара и 15. марта 2023, као и на редовној Годишњој скупштини Удружења пензионера Херцег Нови 22. марта ове године одржаној у Институту. Такође смо успијели да на редовној републичкој скупштини Савеза пензионера Црне Горе 25. маја 2023. године добијемо једногласну подршку свих делегата по нашем закључку да Институт треба да буде у државном власништву – казао је он.
Влаовић је нагласио да радници у цјелости остају при својим закључцима о опстанку Института, уз давање пуне подршке синдикату и цијелом радном колективу за све до сада предузете и будуће радње и поступке, и понудио да, уколико треба, организују прикупљење потписа петиције, преко 13 мјесних удужења пензионера, истакавши да Удружење броји преко 6 800 пензиионера.
Радница Института Јасминка Ћукило захвалила се свима који су дали допринос на било који начин и помогли у борби за опстанак Института.
– Говорили су шта ви радите тамо, Инстиут је продат, то је све готово. А није готово док ми не кажемо да је готово.Тај одговор је став свих нас. А то је став да кажем овдје сам, дошла сам да кажем и дам свој допринос, баш као што сте ви дошли да дате свој допринос. И то је став и свих који су били раније и који ће тек доћи на те протесте. Хвала свима што су дали допринос и што су нас помогли у нашој борби против Голијата. Ми смо Давид а Голијат не зна нешто што Давид има а то је праћка и надам се да ми сљедећег петка ту праћку нећемо употребити, поручила је Ћукило.
Професорица историје умјетности на Норвешком универзитету за науку и технологију у Тронхајму, Ана Андерсен болује од реуматизма и прича је у Институт долази четврти пут на одличан третман, али да је овога пута ту дјелимично и због истраживања које се бави тиме како људи са реуматизмом доживљавају зграде у којима се лијече.
– У свом раду истражујем шта је изграђено и због чега. Кад погледам архитектуру у Игалу, започету 60-их година зградом коју је пројектовао Никола Добровић до зграде друге фазе, видим зидове подигнуте да збрињавају људе. Током рада, такође, причам и са пацијентима. Кроз те приче сазнајем како током времена градимо снагу у нашим тијелима, али и како градимо повјерење са терапеутима. Питање које сад постављам је, шта желимо да градимо у будућности? Увијек је лакше одржати односе, него их градити изнова. Зато подржавам своје пријатеље у Институту Игалу – поручила је она.
Гордана Алексић, предсједница УО Удружења параплегичара и квадриплегичара “Дунав“ пренијела је и своја искуства која је доживјела као пацијент Института још од 1981. године. https://rthn.co.me/aleksic-institut-igalo-je-put-ka-ozdravljenju-svetinja-svih-vjera-i-nacija/
Подршку предсједнику Независног синдиката Полиције, Игору Рмандићу, који је након 27 година рада у Херцег Новом премјештен у Бијело Поље, у име радника Института пружио је Дарко Чепрњић. Он вјерује да је то казна за Рмандићеве изговорене ријечи са претходног протеста.
Чепрњић је овом приликом критике упутио на рачун министра Шћекића, који је поручио да је улагање у Институт „сипање у празно“, али и министра Дамјановића који је казао да радници „морају зарадити своју плату“.
Подсјећамо и да је у току Кампања за спас Института и потписивање петиције под слоганом „Сви заједно као један Институт је свима вриједан“ коју организују УССЦГ и Синдикална организација Института уз подршку херцегновске локалне управе. Потписивање петиције организовано је до сада, осим у нашем граду, у Никшићу, Будви и Бару а наредне седмице биће настављена у Пљевљима, Бијелом Пољу, Колашину и на Цетињу. У Херцег Новом на Тргу Николе Ђурковића и наредних неколико дана потпис подршке грађани могу дати од 9:00 до 12:00 сати али и у предузећима и установама у нашем граду.
