Након успјешног представљања на таласима радија, четири радио драме: Мирко и Олга Комненовић народу, Краљ каменорезац, Сат капетана Штумбергера и Једна љубавна прича Милица и Иво, ауторка, наша колегиница, новинарка Витка Вујновић, сабрала је у збирку “Сат старог капетана”, коју је синоћ представила новској публици у прелијепом амбијенту Хотела Талиа.
Ова збирка радио драма представља носталгично путовање кроз историју Херцег Новог и Боке Которске у којем је Вујновић историјске личности трансформирала у универзалне приче о етици, љубави и људскости. Радња драма смјештена је у простор Боке, повезујући судбине људи који су ту рођени с онима који су, очарани њезином љепотом, одлучили остати заувијек.
Драмски писац и књижевник Милош Латиновић казао је да Витка Вујновић, у својој књизи „Сат старог капетана“ оживљава специфичан жанр радијског казивања који полако нестаје, а документарну грађу претвара у духовну игру.
– Читајући радио драме Витке Вујновић, сабране у књизи Сат старог капетана, прожира ме осјећај удобног путовања кочијом, којој је одредиште прошлост, и то боља прошлост, јер тај посебни, дивни и дубоко емотивни жанр радијског казивања, који памтимо као приче или маштом створене слике из срећнијег дјетињства, лагано припада пепелу заборава. Те су приче, које стрпљиво исписује Витка Вујновић, и носталгично подсјећање на непоновљиве људе и другачије вријеме у којем су трајали, бранећи до посљедњег разлога вриједности које су их управо чиниле посебним. Витка Вујновић је прворазредни новинар, дугогодишњи хроничар културних догађаја у Херцег Новом, али и оних у готово митском простору Боке, казао је Латиновић.
Ауторка је, по ријечима Латиновића, сачинила важан паноптикум прича које нас носе кроз вјекове, освјетљавају стазе прошлости и чувају стећке вриједности који и данас красе људе на овом делу свијета.
-Али оно што је некако још битније, Виткине драмске приче остављају неизбрисив жиг о искрености, пожртвовности, вјери у будуће нараштаје, о љубави и човјечности. Без обзира на друштвене околности и могуће посљедице Комненовићи су јасна слика пожртвовности и успјешности која није дозволила да буде извитоперена у синекурама и егоизму. Зачудни и генијални капетан Штумбергер јесте ренесансна личност, али прије свега обелиск моралности и официрске честитости. Док су Андрић и његова Милица у Вујновићкином исказу лица која не изневјеравају љубав и љубоморно чувају узајамно поштовање као основу за њено трајање. Можда се на први поглед комад Краљ каменорезац не уклапа у овај вијенац драма, али наравно да није тако, јер говори о умјетнику и о властодржцу, оснивачу града, града који одаје утисак да се приближаваш некој газдинској, господарској, гостољубивој кући, чија је капија свакоме и у свако доба широм отворена, рекао је он.
Латиновић сматра да све четири публиковане драме имају потенцијал за класично сценско представљање те да вјерује да ће до тога ускоро доћи и да ћемо неку од ових драма видјети на сцени амбициозног театра, репертоарски промишљене продукције и занимљивог садржаја.
Радио драму је на таласе Радио Херцег Новог вратио је 25. ХАПС који је у вријеме пандемије корона вируса, реализован као фестивал радио драме, подсјетила је уредница позоришних програма Милина Ковачевић.
– Позоришни фестивал је мигрирао на радио таласе. Прве године је тако и насловљен ХАПС Миграције, а био је то такођер ревијални Регионални фестивал радиофонског стваралаштва према идеји доктора Вука Вуковића, повезница радијског и драмског стваралаштва. Тако је Виткина прва радио драма Мирко и Олга Комненовић народу, настајала упоредо са јубиларним фестивалом, а премијеру је имала 25. маја 2020. године, чиме је обиљежено 39 година постојања и континуираног рада Радио Херцег Новог. Премијера радио драме Краљ и каменорезац је реализована у оквиру 26. ХАПС-а, 30. априла 2021. године. Ова два остварења окупила су новске глумце Дејана Ђоновића, Горана Славића, Јелену Крунић, Милоша Пејовића и Бојану Малиновску. У једној од улога био је Мило Перишић, а ту су и гласови Боба Милановића, Драгане Влаовић, Драгана Видаковића и Жељке Чепић. Тонски сниматељ и монтажер био је Драган Видаковић. Избор музике је сјајно урадио Горан Хинић. Током наредног ХАПС-а реализован је програм Позориште будућности у оквиру којег је приказана екранизација радио драме Краљ и каменорезац. Никола Ћурчин, херцегновски умјетник, сликао је сцене како су се низале, што је камером пратио Ернесто Коларић, који је урадио и монтажу, казала је Ковачевић.
Филозофска радио драма Краљ и каменорезац настала је према причама из књиге “Тражим име” Вишње Косовић и збирке филозофских афоризама “Ријеч о ћутњи” у издању Херцегновског позоришта, која је и рецензент Виткине књиге. И Косовић као Латиновић сматра да Виткини драмски текстови посједују изузетну прилагодљивост – примарно су конципирани као радио-драме, али се лако могу прилагодити за класичну сцену, телевизију или перформативно извођење.
– Сваки драмски жар је најлакше ревитализовати, јер једноставно њега хоће живот, јер на крају крајева, шта је живот него једна велика, вјечито отворена драма. Драматика живота, то је снага и извор живота. Оно што је јако битно за Виткину драму, драмске текстове, је да оне могу да се уподобе веома лако драматуршки и да буду извођене у свим драмско сценским варијантама, од класичног сценског, радио сценског, телевизијско-сценског, па онда едукативног. Врло битна димензија едукативно сценског, посебно ове историјске драме, Олга и Мирко Комненовић или Андрић и Милица једна љубавна прича и Сат старог капетана, а могу чак бити извођене и перформативно, рекла је она.
Косовић истиче да ове драме нису плод површног писања, већ резултат темељног истраживачког рада. Посебан примјер је, како је казала, драмско расветљавање лика Мирослава Штумбергера, чији је животни пут од конструктора и капетана до колекционара и задужбинара приказан кроз мајсторско преплитање ликова мајке, жене и смрти.
Зато сматра да постоји снажна потреба за интеграцијом ових драма у образовни процес, јер, како је рекла, ликови попут Мирка Комненовића нису само историјске фигуре, већ симболи „завјетне свијести“ – највишег облика свијести који подразумијева уграђивање цијелог себе у дух народа и колективно памћење.
Горчин Благојевић, романсијер, есејиста и пјесник казао је да је читајући и склапајући “Сат старог капетана” путовао кроз вијекове и кроз град у којем је Витка успјела да испреплете вјечност и тренутак.
-Град је град само ако је у сталном настајању, као што је и човјек. То што јесте само док расте, док је у стварању са великим С. Такав град старећи не пролази, већ бива све млађи и новији, увијек и новији, са великим Н. Град нов, а Херцегов онај чији ствараоци теже свом Створитељу. Куца чекић уз стазе, низ скале, туче маца по трговима и шеталиштима. Пуца мина у залеђу. Куца сат до сата, звони звоном, звоном од храмова. Машина куца, лаптоп хуцка, крцка графит у оловци којом ово записујем, док ми наум среће, како је срећан онај град који има људе, чија душа за њим дише и чије срце за њега куца, као што се Херцег-Нови дише и куца наша Витка, рекао је Благојевић.
За ауторку, која је захвалила свима на подршци, Херцег Нови остаје централна фигура и неисцрпна тема, а љубав према граду основни темељ на којем се гради свака даља културна надоградња.
-Херцег Нови, ма колико се о њему писало и ма ко да је писао, а знате да је ту било изузетних људи, доживљавам као неиспричану причу. Треба је стално дописивати. Свака ријеч која је о овом граду записана мојом руком, или како Горчин рече за машином, за лаптопом или графитном оловком, записане из љубави иии хоћу да пожелим да као ово бескрајно плаветнило горе, одакле нас неки слушају сигурна сам, и ово бескрајно плаветнило пред нама сачувамо онај бескрај љубави за овај град који живи у свакоме од нас, казала је Вујновић.
У програму су учествовали глумци Дејан Ђоновић и Лидија Петроне а у музичком дијелу Босиљка Кулишић и Николас Морета. Који су компоновали музику за радио драму Сат старог капетана и за причу о љубави Милице Бабић и Ива Андрића.
