У току је израда Просторно – урбанистичког плана Општине Херцег Нови који је прослијеђен на ревизију. По оптимистичком сценарију Влада би у јуну ове године, требало да донесе одлуку о усвајању овог планског документа.
Према ријечима члана Савјета за ревизију на концепт Просторног плана испред Општине Херцег Нови и савјетника за архитектуру и урбанизам у Агенцији за изградњу и развој града Ранка Ковачевића, Просторно урбанистички план Општине Херцег Нови прослијеђен је на ревизију надлежном Министарству. Нацрт Плана стручно оцјењује Савјет за ревизију у циљу да се прихвате или не прихвате примједбе, а тек послије се упућује на јавну расправу.
– Савјет за ревизију оцјењује примједбе са јавне расправе и одређује шта је прихватљиво и на основу тога и мишљења јавних предузећа прави се предлог Плана ПУП-а. У најбољем случају у априлу би конципирали предлог и поново ће услиједити провјера. По оптимистичком сценарију требало би да се ПУП у јуну достави Влади на усвајање, објашњава Ковачевић.
У Агенцији за изградњу и развој града у току је израда пројектне документације за заобилазницу од Суторине до Зеленике, коју ће финансирати Управа за капиталне пројекте.
– Кроз план је третирано питање саобраћаја. У локалној управи већ су предвидјели изградњу обилазнице изнад Сушћепана, преко Требесина, Пода до Зеленике. Овај град љети је везан у чвор, свима је јасно да магистрала не може да поднесе тај притисак. Кроз државне планове третирају се државни путеви, а локални су у надлежности Општине.
По концепту старог Просторног плана државе, постоје два ауто пута за комплетну Црну Гору и то плански укрштена за сјевер-југ Бијело Поље – Бар ; те запад – исток и према југу за Грахово, Драгаљ, Чево, Подгорицу. Пут Републике Српске се уклапа у државни ауто-пут. Република Хрватска има у плану ауто пут до Дубровника, а даље тзв. брзу саобраћајницу, која је мања од ауто-пута. Брза саобраћајница, углавном, подразумијева два пута по двије ауто-траке, са размаком од 2,5 метра или га нема и тај пут нема бочне зауставне траке. Такав је као булевар у Будви. Постоји могућност бајпаса, близу Дубровника, куда су дали могућност да се трака окрене ка Херцеговини до Хума и повеже са брзом цестом или ауто-путем, који би ишао јужном страном Попова поља ка Требињу и одатле Грахову и даље. Јадрански коридор је друга врста државне цесте – од Игала до Улциња.
Ковачевић објашњава разлику која би постојала између градске заобилазнице и брзе саобраћајнице за коју је надлежна држава:
– У једној варијатни државним планом је предвиђено да саобраћајница иде кроз нашу општину: Мојдеж – Камено изнад Ластве тунелом ка Бијелој и излази на мост на Веригама. Унеско је исказао противљење да буде мост на Веригама, из више разлога. Још је гора варијанта да се у Сасовићима брза саобраћајнице спушта до мора и да иде кроз море и залив према Спиљицама и наставља ка Крашићима. То је неповољно из више разлога, због серпентина, а за подводни мост, још није ријешено какав би требало да буде. Тунел на дну мора је једна варијанта, а подводни мост је друга, који би подразумијевао анкеровану цијев на стубовима у мору. Даље цеста на Луштици у дужини 8 км би нарушила пејсаж полуострва, а варијанта је да иде кроз четири тунела величине Созине. Све би то била катастрофа, оцијенио је Ковачевић.
Постоји разлика у појмовима траса линија куда иде пут, а коридор је ширине 300 метара. И једна и друга варијаната заузима 1 000 хектара и ту би у општини била забрањена градња. Екипа Просторног плана државе дала је оцјену да је континентална варијанта боља, али још нису направљене неке студију да дају темељно опредјељење. Потребно је да се планер одлучи. Ми тај улаз са нивоа просторног плана државе немамо.
-Нас интересује простор, гдје људи живе, раде, гдје су запослени. Пада нам број становника први пут од 1945. године у смислу природног прираштаја и оних који одлазе, о чему свједоче званични статистички подаци. Велики број Новљана одлази у друге градове и земље. Тако су све неки разлози да морамо направити план у интервентном смислу да не буде закочен развој града.
Градска заобилазница, која би ишла из Суторине, преко Ратишевине, Требесина, Пода, Кута. Један крак би силазио у Зеленику, а други крак би наставио ривијером до Каменара. Овим се постиже да се растерети дио транзита, док се не направи брза саобраћајница или ауто пут. Друго, посебно је оптерећење насеља у околини града. Имате ситуацију да су све везе радијалне, од центра према периферији. Ако неко хоће из Мојдежа да дође на Поде, мора да иде магистралом и из Мељина да се издваја ка Подима. Овај пут заобилазница, би повезао све то и активирао да људи да ту праве куће, пољопривредна имања и слично. Тако да нам је двоструко битан, објашњава Ковачевић.
Разлика између градске заобилазнице и брзе саобраћајнице:
– На брзу саобраћајницу не можете да из свог дворишта да изађете на тај пут. Само на три мјеста можете доћи на тај пут,напримјер у Ратишевини, изнад града, Бијеле. На градску заобилазницу можете изаћи као што се сада излази на магистралу, што је за грађане много рационалније. Кад се направи ауто пут повукао би камионе, шлепере у транзиту који иду у Албанију, Грчку. Са хрватске стране просторни планови одустају од брзе саобраћајнице. Не желе око Дубровника да имају ауто пут него брзу саобраћајница која би водила до аеродрома Чилипи. Од аеродрома овамо била би обична магистрала, као и до сада. Тако су у посљедње вријеме Конавли доживјели туристички развој, покренули своја домаћинства, еко туризам, и не би им се исплатио тај ауто-пут.
Држава ће одлучити око државних птуева, брзе саобраћанјнице и ауто пута, а општина око својих локалних. И овдје се на прољеће расписује пројекат за општинску заобилазницу, биће одабран пројектант и са њима одлучићемо куда би најбоље било направити пут. На том потезу је сконцентрисано пуно насеља, терен тежак за изградњу. Надамо се да ћемо на општинском нивоу доћи до најбољег рјешења, очекује Ковачевић.
