Дивна размјена емоција и енергије обиљежила је синоћни концерт Божа Врећа и Мирослава Тадића на препуној Канли кули, у оквиру 17. Guitar art summer fest-a.
Публика је уживала, пјевала и бурним аплаузима наградила јединствено извођење познатих севдалинки и традиционалних пјесама са ових простора, као и музицирање “прве тамбуре свијета”, Бранка Бака Јовановића, и свјетски познате виолинисткиње Ивет Холцварт.
Свестрани умјетник Божо Врећо је за РТХН казао да се након концерта осјећа чаробно, какав је и цијели концепт даривања емоције публици.
-Мислим да су сви осјетили ту емоцију и чини ми се да сви ми који се бавимо умјетношћу заправо трагамо за том достижном емоцијом која се предаје, која се даје негдје у аманет као нешто највриједније, као љубав која је бескрајна, која је свеобухватна, која је напросто нешто што нас испуњава, нешто што нас чини посебнима и нешто што људе лијечи, казао је Врећо, који сматра да овакви концерти људе лијече.
Позиву на бис је одговорио поклонивши публици пјесму “Још не свиће рујна зора” а, како истиче, увијек долази са неким изненађењем.
-Сам излазак на сцену је био са великим каменом и са великом палмином граном. Зашто? Јер овај град јесте саздан од камена који је неосвојив, који је негдје остао као знамен, остао као постојање, као постулат, као нешто што је одољело вијековима, и нешто што је можда најњежније, попут те гранчице, попут тог цвијета, који се никада неће осушити.
Публика са нестрпљењем очекује нови албум који би требало да изађе до краја ове, или на прољеће идуће године.
-Желим да изађе као грамофонска плоча, као ЛП, тако да се само због тога чека. Иначе, радим на новим пјесмама, али ми је драго што је пубклика могла осјетити и било нечега новог што долази, врло значајног, врло посебног, врло интимног, емотивног. Дао сам вам душу, ви сте је пригрлили, негдје сте се препознали у свом том пјевању, у свом том музицирању, у свој тој прелијепој причи, љубавној и трагичној коју испредамо, казујемо и приповједамо зато што је истинита, вјерна и животна, поручио је Врећо.
Концерт може бити овако беспрекоран само ако исти такав поклон добију назад од публике, казао је за РТХН маестрални гитариста, композитор и педагог, Мирослав Тадић, истакавши да је често наступао у нашем граду и да је херцегновска публика увијек била изванредна.
Осим пјесме “Волио ме као очи”, публика на Канли кули је синоћ премијерно чула још три нове заједничке пјесме.
-Вечерас смо извели честири пјесме. Прва пјесма “Волио ме као очи”, једна његова веома потресна пјесма је са његовог претходног албума. Ја живим у Америци, и он је на ајфон снимио и послао ми мелодију око које сам ја онда склопио хармоније и остали део. Послао сам му тај снимак и онда је он поново снимио вокал и тако је настала та ствар. Вечерас сте чули три нове композиције које излазе на његовом новом албуму, које сам ја управо завршио. Оне су обојици су толико нове да је било тренутака када би се присећали како даље иде, тако да је то јако свеже и заиста је чиста истина да је ово је била светска премијера у јавности тих песама.
Тадић сматра да су фестивали попут Guitar art summer fest-а изузетно важни.
-Концерти су важни зато што експонирају занимљиве гитаристе, гитара је толико разноврстан инструмент, али мислим да је најважнији педагошки елеменат. Уз концерте иду и радионице и часови, и ови професори су извођачи који су потпуно дострупни тим ученицима, казао је Тадић истакавши да су овакви фестивали изузетно важни за културу, за духовност и за образовање.
Претпоследње вечери GASF-a, на Тргу од музике ће у 21:00 сат “Вече шпанске музике” приредити Јован Милошевски.
Јован је класични гитариста који свој уметнички рад преноси и на поља савременог џеза и рока. Наступао је на концертним сценама свирајући класичну гитару широм Европе, али је истовремено држао и џез и рок концерте. Својим јединственим стилом, свира класичну и електричну гитару, као и бузуки и мандолину.
