Књига „Благоје Јововић српски херој у вучјој јазбини“, ауторке Марије Јововић промовисана је синоћ у порти цркве Св. Фјодора Ушакова, у организацији НВО “Српски Соко” из Херцег Новог и Удружења „Сердар“ из Будве.
Књига истражује живот Благоја Јововића, који је 1957. године у предграђу Буенос Ајреса извршио атентат на Анта Павелића, једног од највећих злочинаца Другог светског рата. Ова тајна је чувана до 1998. године, када се Благоје сусрео са Митрополитом Амфилохијем у Манастиру Острог и открио му своју причу.
Књига је подијељена у два дијела. Први дио фокусиран је на Благоја Јововића као човјека, оца и његов живот у политичким приликама у Аргентини, док други детаљно описује атентат на Анту Павелића.
Како је за РТХН казала ауторка, Марија Јововић, први дио књиге промовисала је прије двије године, док је други завршила током 2024.
– Други дио има око 500 страница. Радила сам обимно истраживање у Аргентини и у Риму, у неколико библиотека и архива, да обезбједим праве информације шта се дешавало у Аргентини, каква је била ситуација са Павелићем са једне стране, а са друге, како је Благоје тамо живио и правио план за атентат – наводи она.
Јововић открива да није било лако писати о породици, односно о оцу, али да јој је мотив био да открије истину која се крила иза атентата на Павелића.
Публика је на овој промоцији, како истиче правник Радко Гарчевић, могла да чује истину о Јововићевом херојском чину из 1957. године, када је у Аргентини у атентану ранио Анта Павелића, који је двије године након тога преминуо од последица рањавања.
– Треба истаћи да, поред свих напора да се Анте Павелић изручи и одговара за ратне злочине које је направио над недужним цивилима, тадашња Југославија није у томе успјела. Аргентина је увијек оповргавала то и до самог атентата га је крила. Након тога он је преко ноћи прешао у Шпанију, гдје је двије године послије преминуо од задобијених рана у атентату – казао је он.
Према ријечима публицисте Небојше Раша, два дијела књиге о Јововићу обухватају период од 10. априла 1941. године, када је проглашена Независна држава Хрватска, до атентата, 9. априла 1957.
– Књига прати животни пут Анта Павелића. Све што је он чинио, како је побјегао, како је успио да се пребаци у Аргентину, шта је тамо радио, гдје се скривао до тог дана. Такође, прати пут Благоја Јововића из села Косићи у Бјелопавлићима, који је одавдје из Херцег Новог, што је интересантно, барком са једним америчким пилотом који се скривао код четника, прешао у Италију, а затим одатле у Аргентину – открива Рашо.
Многе обавјештајне службе знале су гдје се Павелић налази, али нико ништа није предузимао, јер је овај уживао заштиту тадашњег диктатора Хуана Перона, након чијег пада су се и створили услови за атентат, вјерује Рашо.
– Оно што нам је важно, што ова књига доноси, то је један документ, који се налази у архиву Српске академије наука и умјетности, који је написао један од начелника обавјештајне служне Социјалистичке федеративне републике Југославије. Он је то написао послије смрти Благоја Јововића, на наговор академика Василија Крестића, на основу докумената којима је служба располагала. То нам потврђује да је Јововић стварно извршилац атентата – казао је Рашо.
Књига, како истиче Рашо, обилује подацима и архивском грађом, али је интересантно да сви архиви аргентинске Владе, као и они који се тичу покраденог јеврејског злата, које су многи ратни злочинци пребацили у Аргентину још увијек нису отворени.
Уводно обраћање о држао је протојереј Никола Тодоровић.
