У херцегновском Водоводу ангажовани су на припреми туристичке сезоне и рјешавању питања водоснабдијевања виших градских зона.
Поред континуираних активности на детекцији и отклањању кварова на мрежи, ангажовани су на пројектовању рјешења, која су неопходна како би се обезбиједила вода потрошачима у вишим зонама и залеђу Херцег Новог, казао је за РТХН директор ДОО Водовод и канализација Херцег Нови Боро Лучић:
– Проблем са водоснабдијевањем виших зона не само на ривијери, већ и града датира годинама уназад. Све је израженија градња на ривијери, посебно на подручју Кумбора. На подручју града је велики проблем у насељима Топла два и Топла три, која су постала грађевинско жариште. Тамо се највише гради. Имамо тренутно захтјеве за отприлике 15 зграда, а једноставно им не можемо да дамо прикључке за воду, јер не можемо да гарантујемо да ће имати стално воду са одговарајућим притиском, навео је Лучић.
У Водоводу раде на идејном рјешењу, како би обезбиједили воду за више дијелове града.
-Покушавамо да направимо цјевоводе, који ће регулисати водоснабдијевање од шесте зоне до магистрале. Надам се да ћемо наредних дана да комплетирамо техничку документацију и да пошаљемо предлог за капитални буџет Владе за сљедећу годину. Потом ћемо и главни пројекат водоснабдијевања виших зона завршити до краја ове године. Вриједности инвестиције процијењена је на око осам милиона еура, подсјећа Лучић.
У Водоводу су наставили израду пројектне документације водоснабдијевања села Камено у залеђу Херцег Новог:
– Сам пројекат се заснива на одлуци водоснабдијевања Каменог. То нам даје директиве шта треба да радимо. Ми смо проширили пројекат , да омогућимо да вода дефинитивно стигне до села Камено. Касније ћемо да радимо другу фазу пројекта, гдје да се постави резервоар, одакле би се могло комплетно да снабдијева село Камено и да се водовод спусти до Мокрина. Ријеч је о финансијски великим захтјевима, али без воде, путева, струје не може да се развија туризам у подорјенским селима у залеђу Херцег Новог. На нама је да Општина, са предузећима и државном финансијском подршком, омогућимо да сва села у залеђу добију воду тако да би се могла да развија еко-туризам, пољопривреда, производња домаће хране и омогући бољи живот становника подорјенског краја, сматра Лучић.
У Регионалном водоводу суочени су са великим проблемом усљед смањене издашности изворишта Боље сестре због екслоатације шљунка из корита Мораче. Пошто не могу да имају довољно воде за сезону, траже алтернативне начине.
– Мислим да ће успјети да ова сезона, прође без већих проблема. За Херцег Нови битан је цјевовод и резервоар, који су власништво Регионалног водовода, а налазе се на територији наше Општине. Херцегновски Водовод их већ 30 година одржава. На дионици од километар и по на цјевоводу на магистрали је дуже од двије године квар, што је неопходно да се што прије санира, зашто су потребна велика улагања. Ако Водовод треба да ради, онда би требало да уложимо у нешто наше. У том правцу и иду преговори са Регионалним водоводом да наш Водовод преузме комплетан цјевовод на ривијери, у трајно власништво. Са санацијом цјевовода и губитака на мрежи обезбиједићемо и додатне количине воде, које ћемо моћи да дамо и Регионалном водоводу. Али прво би требало да се санира магистрални цјевовод од Зеленике до Каменара. Упутићемо и званично захтјев РВ да преузимамо цјевовод у трајно власништво, да бисмо могли да инвестирамо у њега и да потом рефундирамо трошкове. Имамо добру сарадњу са менаџментом Регионалног водовода и они разумију наше проблеме и ми њихове. Надамо се да ће доћи до компромиса и по овом питању, оцјењује Лучић.
