ПРОЈЕКАТ „ЦРНА ГОРА РАДИ“ ЗА ПРЕПОРОД ДРЖАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

Влада Црне Горе је усвојила Одлуку о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу „Montenegro works“ (Црна Гора ради), које ће се бавити праћењем и анализом финансијског стања у привредним друштвима у већинском власништву државе и стручном подршком у спровођењу реформи ради ефикаснијег управљања.

Ново предузеће ће пружати и стратешке смјернице Влади за утврђивање јасне политике управљања компанијама у већинском власништву државе, у чему се огледа јавни интерес за предложени концепт и оснивање друштва, што је иницирало Министарство финансија и социјалног старања (МФСС). Правни основ за доношење одлуке Владе је у Закону о привредним друштвима, а то је била и препорука у разговорима са представницима Европске комисије, ММФ-а и других међународних партнера, казао је министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић:

-Наглашавамо да неефикасно и/или лоше управљање привредним друштвима у већинском државном власништву намећу значајне економске, социјалне и фискалне трошкове за државу. Само неки од примјера претходном периоду су трошкови државе настали усљед: активираних гаранција за кредите попут оних Црногорске пловидбе АД Котор и Барске пловидбе АД Бар, опредијељеног/додијељеног значајног износа из буџета појединим предузећима у супротности са одредбама закона којим се уређује област државне помоћи (Монтенегро ерлајнс АД Подгорица), као и позајмица из буџета. Уз то, значајни изгубљени приходи државе условљени су лошим управљањем и пословањем појединих друштава у већинском државном власништву, казао је Спајић.

Финансијским надзором и подршком у спровођењу реформи у циљу ефикаснијег управљања привредним друштвима у већинском власништву државе обезбиједиће се профитабилније пословање тих предузећа и ефикаснија употреба јавних ресурса, као и стручна подршка и помоћ менаџментима већински државних компанија.

-То ће повећати приходе буџета Црне Горе кроз очекивано веће приходе од дивиденди, али и индиректно кроз повећање других прихода буџета (ПДВ, порез на доходак, порез на добит, доприноси) усљед бољег пословања. Са друге стране, значајно ће бити ублажени ризици од нових обавеза насталих лошим управљањем и пословањем ових компанија.
Црна Гора граби брзим кораком у реформама које ће повећати бруто – домаћи производ (БДП) и стандард становништва, кроз повећану транспарентност која долази кроз јак финансијски надзор. Државна предузећа запошљавају огроман број људи и не можемо да дозволимо да те компаније неефикасним управљањем пропадају и да су на грбачи пореских обвезника, као у прошлости, или да се због неадекватног и неодрживог пословања губе радна мјеста. Истовремено, оснивањем МЊ одговарамо на апеле менаџера државних предузећа, који су обасипали МФСС и ресорна министарства, тражећи финансијске анализе и финансијску стручну помоћ. Ово је први корак у реализацији визије домаћинског управљања државним дијелом привреде и сваки наредни корак ће објединити напоре свих друштвених актера у истом правцу да заживи пројекат „Црна Гора ради“ и то за препород државних предузећа, порука је министра Спајића.
Све наведено јасно указује на неопходност за оснивање предузећа за финансијски надзор и подршку реформама, а та потреба се најбоље може видјети и кроз четири категорије:

-Удио јавних предузећа у укупној привреди је значајан, а нарочито у секторима који су у Црној Гори препознати као приоритетни на реформској агенди (енергетика, саобраћај, итд). Неефикасно и/или лоше управљање привредним друштвима у већинском власништву државе намећу значајне економске и фискалне трошкове за државу, гдје спадају и њихове позајмице када их отплаћују порески обвезници. Јавна предузећа која генеришу губитке представљају терет буџету у виду активираних државних гаранција, субвенција, зајмова или улагања. Спречавање коришћења привредних друштава у већинском власништву државе као механизма за заобилажење традиционалних фискалних контрола и као канала за финансијску корупцију.

У прилог креирању независног привредног друштва за надзор над привредним друштвима у већинском власништву државе иде и чињеница да запосленима у ресорном министарству често недостаје довољно знања о сектору које је потребно за ефикасан надзор, с обзиром да рад на овим пословима захтјева специјализоване и напредне вјештине и стручности у финансијским анализама, корпоративном управљању, корпоративним финансијама и праву. Такође, у ресорном министарству фали запослених са специфичним вјештинама које су потребне будући да ова предузећа послују у различитим секторима економије од којих су нека и регулисана посебном националном и међународном легислативом. Зато се очекује и техничка подршка од међународних партнера (ММФ, Свјетска банка, Европска комисија), да би се кроз овај пројекат успоставио ефикасан механизам надзора над компанијама у већинском државном власништву.

Подсјећамо, да међународна и европска пракса указује на то да функцију финансијског надзора над привредним друштвима у већинском власништву државе најчешће обавља предузеће које је испод Министарства финансија или је потпуно независна јединица (предузеће).

Додатно, поједине земље су отишле корак даље па им удјеле у јавним корпорацијама имају независне агенције, холдинг или инвестиционе компаније. Модел холдинг компаније има предност ангажовања професионалних менаџера за управљање имовином са референцама из приватног сектора, који могу ефикасније управљати портфолијом јавних предузећа, закључио је Спаjић.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here