Поводом Свјетског дана слободе медија, Синдикат медија Црне Горе упозорава да положај медијских радника и радница у нашој држави већ дуже вријеме не биљежи суштински напредак. Проблеми који оптерећују нашу професију остају исти, а међу њима се из године у годину издвајају неповољан социо-економски статус запослених у медијима, лоши услови рада, политички притисци и изражени безбједносни ризици.
У периоду од 2020. до краја 2025. године СМЦГ је забиљежио укупно 146 напада у бази СафеЈоурналистс. У том шестогодишњем периоду, у чак 56 случајева жртве су биле новинарке, у 50 случајева њихове мушке колеге, док су у 40 случајева жртве биле групе новинара/ки или саме медијске организације.
Медијски радници и раднице суочени су са нападима и пријетњама док су на радном задатку, али и нису безбједни ни у приватној сфери. Говор мржње, таргетирање и координисани напади на друштвеним мрежама све су учесталији, неријетко долазе од носилаца јавних функција, а искуство показује да могу прерасти и у физичке инциденте.
Жене у медијима суочавају се са специфичним облицима насиља, укључујући сексистичке увреде, пријетње и кампање дискредитације, а све са циљем да се удаље из јавног простора и професије. Додатно забрињава што у појединим случајевима адекватна заштита изостаје чак и унутар самих редакција.
Ипак, важно је рећи да постоје и помаци који охрабрују. Механизам за безбједност новинара почео је да дјелује у пилот фази и већ показује прве резултате, нарочито кроз бољу координацију између институција и медијске заједнице. То је важан корак јер показује да мора постојати систем који брзо препознаје ризике, реагује и пружа подршку жртвама.
Питање напада, пријетњи и политичких притисака, јесте важно, али једнако су важни услови у којима медијски радници и раднице свакодневно раде.
Подаци Синдиката медија Црне Горе и Мисије ОЕБС-а у Црној Гори, од јануара ове године, потврдили су лош економски положај запослених у медијима – троје од четворо медијских професионалаца и професионалки прима плату нижу од просјечне на нивоу државе. Због тога, све више новинара/ки напушта овај сектор, што дугорочно слаби медије и урушава квалитет информисања цијелог друштва.
Осим борбе за егзистенцију, медијски радници/це суочавају се са високим нивоом стреса повезаног са послом, док њих 69 одсто препознаје сагоријевање или емоционалну исцрпљеност као честу појаву у професији.
У Синдикату нас посебно брине што девет од десет испитаника види политички или уреднички притисак као кључни фактор који одвраћа младе од уласка у новинарство, док шест од десет наводи ниске почетне зараде као велику препреку. Стога истичемо да не може бити говора о стварној професионалној слободи, уколико људи који раде у медијима не могу да живе достојанствено од свог рада, уколико су изложени сталном стресу, и ако немају колективну заштиту и ако социјални дијалог не даје резултате.
Синдикат медија указује да је, и поред одређених благих побољшања, ситуација и даље далеко од задовољавајуће, јер зараде не одговарају тежини и одговорности професије, а колективни уговори су и даље ријеткост. Вишегодишњи преговори о Гранском колективном уговору још нијесу дали резултате, што додатно показује да се радна права запослених у медијима и даље не третирају као саставни дио медијских слобода.
Због свега наведеног, битно је да о лошим условима рада, нападима, притисцима и свим другим проблемима медијских радника и радница не говоримо само 3. маја.
Још је важније да свакодневно указујемо на значај медија, посебно имајући у виду дубоке друштвено-политичке подјеле, јачање екстремно десних наратива и дезинформације којима смо све изложенији. У таквим околностима, професионални медији имају још важнију улогу, јер без њих јавни простор лако постаје простор манипулације, пропаганде и непровјерених садржаја.
Зато у средишту разговора о слободи медија морају бити људи који стварају медијски садржај – новинари, уредници, фоторепортери, сниматељи, монтажери, продуценти и сви други медијски радници. Од њих с правом очекујемо професионалност, одговорност и отпорност на притиске али им као друштво морамо обезбиједити услове у којима то могу да раде достојанствено и без страха.
Главни одбор СМЦГ
