Од 4. до 8. новембра у Риму је одржано 47. годишње засједање Генералне комисије за рибарство за Медитеран, која дјелује у склопу Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација. На засједању је учествовала црногорска делегација коју су представљали генерална директорица Директората за рибарство, мр Катарина Бурзановић, и др Александар Јоксимовић, научни савјетник за рибарство из Института за биологију мора при Универзитету Црне Горе.
Током засједања, Црна Гора је добила признање за усклађеност са Генералном комисијом за рибарство за Медитеран, чиме је награђен њен рад на интеграцији њених одлука у националне правне оквире и тачном извјештавању о подацима.
У име црногорске делегације, награду је примила генерална директорица Директората за рибарство, мр Катарина Бурзановић и том приликом захвалила Европској унији и секретаријату Комисије на препознавању напора Црне Горе у постизању међународних стандарда одрживог управљања рибарством.
Делегације из 20 земаља Медитерана и ЕУ, заједно са својим чланицама, направиле су значајан напредак ка побољшању одрживости рибарства и аквакултуре. Усвојено је 17 кључних одлука, међу којима је 12 обавезујућих препорука. Ова годишња конференција симболично је закључила годину интензивних, заједничких напора и показала континуирану посвећеност чланова Комисије у суочавању са све већим изазовима у сектору рибарства и аквакултуре.
Директорица Бурзановић је нагласила да је Црна Гора у последњих 15 година усвојила значајне механизме заједничке рибарске политике и имплементирала их у своје законодавство.
– Имајући на уму да су препоруке Комисије базиране искључиво на научним а не политичким ставовима, чврсто вјерујемо да су екстремно важне за одрживо коришћење доступних ресурса којих Црна Гора има на задовољавајућем нивоу управо због њиховог поштовања и имплементације у нашој земљи – истакла је директорица Бурзановић.
Одлуке усвојене на овогодишњем састанку укључују јачање мјера које се баве управљањем бројним приоритетним врстама Генералне комисије за рибарство за Медитеран. Међу њима се истичу европска јегуља, црвени корал, црна пјегава орада, европски ослић, норвешки јастог, европска папалина, ромб, штука и јесетре.
Прелов рибљих ресурса у Медитерану опао је на најнижи ниво у посљедњих десет година, достигавши мање од 60 процената. Међутим, притисак риболова на мреже и даље је двоструко већи од одрживог нивоа. У Јадранском мору тренутно се финализује ригорозна евалуација стратегије управљања, што укључује драстично смањење годишњих квота улова за сардину и инћуна.
Просторно управљање морем било је важан дио дискусије. Успостављен је договор о оснивању подручја ограниченог риболова у Отрантском каналу, који се налази у Јадранском мору. Овом одлуком успоставља се кључно подручје у којем су забрањене активности приднених повлачних мрежа, попут кочарских мрежа, како би се очували осјетљиви морски екосистеми и унаприједила продуктивност живих морских ресурса. Фокус заштите је на кључним стаништима риба, укључујући станишта дубокоморских црвених козица.
Аквакултура је била још једна кључна тема током дискусије. Препознат је напредак који је остварен у побољшању одрживог развоја овог сектора. С обзиром на изазове које климатске промјене доносе, укључујући појаву нових болести које угрожавају продуктивност и раст сектора, чланице Комисије су се сложиле да успоставе мрежу за праћење болести у аквакултури. Циљ ове мреже је минимизирање ризика повезаних с трговином и ефикасно реаговање на нове здравствене изазове.
Др Александар Јоксимовић је у том контексту истакао проблем болести керњи, која се, након што је забиљежена у Италији, проширила и на црногорски дио Јадрана, а сада се појавила и у хрватском дијелу Јадрана.
На маргинама састанка, генерална директорица Директората за рибарство, мр Катарина Бурзановић, састала се са Чарлином Витчевом, генералном директорицом Директората за поморство и рибарство ЕУ, која је похвалила напоре Црне Горе у процесу затварања Поглавља 13 – Рибарство.
Такође, одржан је билатерални састанак са генералним секретаром Комисије, Мигуелом Бернаром, током којег је фокус био на значајној улози Црне Горе као будуће чланице ЕУ у креирању политике одрживог рибарства.
